Slava Tebi Bože naš, slava Tebi!
Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, riznico dobara i davaoče života, dođi i useli se u nas, i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (tri puta)
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, očisti grehe naše; Vladaru, oprosti bezakonja naša; Sveti poseti i isceli nemoći naše, imena Tvoga radi.
Gospode, pomiluj! (triput)
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Molitva Gospodnja:
Oče naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dođe carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od lukavoga.

Onda ove tropare:
Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer mi grešnici nemajući nikakvog opravdanja, Tebi kao Vladaru prinosimo ovu molitvu: pomiluj nas.
Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu;

Gospode, pomiluj nas, jer se u Tebe uzdasmo; ne gnevi se jako na nas, niti pominji bezakonja naša, nego i sada kao milostiv pogledaj i izbavi nas od neprijatelja naših; jer si Ti Bog naš, i mi smo ljudi Tvoji, svi smo delo ruku Tvojih, i ime Tvoje prizivamo.
I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Otvori nam dveri milosrđa, blagoslovena Bogorodice, da ne poginemo mi, koji se u Tebe nadamo, nego da se Tobom izbavimo od beda: jer si Ti spasenje roda hrišćanskoga.
Gospode pomiluj! (dvanaest puta)
Hodite, poklonimo se Caru našem i Bogu (poklon)
Hodite poklonomo se i pripadnimo Hristu Caru našem i Bogu (poklon)
Hodite poklonomo se i pripadnimo Samome Hristu Caru i Bogu našem! (poklon)

Onda psalam 71:
U tebe se uzdam Gospode nemoj me ostaviti pod sramotom večnom. Pravdom svojom izbavi me, i oprosti mi, prigni k meni uho svoje i pomozi mi. Budi mi grad gde bih svagda dolazio da živim, uredi spasenje moje; jer si ti grad moj i krepost moja, Bože moj! uzmi me iz ruke bezbožnikove, iz ruke bezakonikove i nasilnikove. Jer si ti nadanje moje, Gospod je pouzdanje moje od mladosti moje. Tebe se držim od rođenja, od utrobe majke moje ti si branilac moj; tobom se hvalim svagda. Čudo sam mnogima, a ti si moje jako utočište. Usta su moja puna hvale tvoje, slave tvoje svaki dan. Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izda snaga moja, nemoj me ostaviti. Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se, govoreći: Bog ga je ostavio, poterajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti. Bože, ne budi daleko od mene; Bože moj, pohitaj mi u pomoć. Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla! A ja ću se svagda uzdati i ponavljaću hvale tebi. Usta će moja kazivati pravdu tvoju, svaki dan dobročinstva tvoja, jer im ne znam broja. Ući ću u sili Gospoda, Gospoda, i slaviću samo tvoju pravdu. Bože, ti si me učio od mladosti i do danas kazujem čudesa tvoja. Ni u starosti i kad osedjeh nemoj me ostaviti, Bože, da bih kazivao moć tvoju potomstvu, svoj omladini silu tvoju. Pravda je tvoja Bože do najviše visine; u velikim delima, koja si učinio, Bože, ko je kao ti? Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pa si me opet ostavio među živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio. Mnogo si me puta podizao i ponavljao utehe. I ja te hvalim uz psaltir, tvoju vernost Bože moj; pevam ti uz gusle, svetče Izrailjev! Raduju se usta moja kad pevam tebi, i duša moja, koju si izabrao. I jezik moj svaki dan kazuje pravdu tvoju; jer su postiđeni i posramljeni koji mi traže zla.

Zatim Simbol vere:
Verujem u jednog Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek;
I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogreben;
I Koji je vaskrsao u treći dan po Pismu;
I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
I Koji će opet doći sa slavom, da sudi živima i mrtvima, njegovom Carstvu neće biti kraja.
I u Duha Svetog, Gospoda, životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke.
U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.
Čekam vaskrsenje mrtvih.
I život budućeg veka. Amin.

Onda:
Oprosti Bože sluzi svome (ime), svaki greh voljni i nevoljni, i smiluj se na njega. Radi milosti dobrote svoje ne pominji grehe mladosti njegove (ili: njene) i neznanja, nego mu (ili: joj; im) milostivo podari zdravlje. Ne prezri usrdno molenje slugu svojih (ili: sluge svoga), nego nas milostivo usliši, i budi prema njemu (ili: njoj, njima) blagonaklonjen, snishodljiv i čovekoljubiv, i podari mu (ili joj, im) zdravlje. Kao nekada Raslabljenog, rečju božanske blagodati svoje brzo podigni sa bolesničke postelje bolesnog slugu svog (ili: bolesnu sluškinju svoju; ili sluge svoje), i ozdravi ga (ili: je; ih). Poseti Duhom svojim Svetim i isceli svaku bolest i svaku nemoć. Milostivo, kao Hananejkin, usliši glas moljenja nas nedostojnih slugu svojih koji vapijemo k tebi: pomiluj i isceli, kao i njenu kćer, bolesnog slugu svog (ili: bolesnu sluškinju svoju; ili bolesne sluge svoje) (ime). Jer si Bog milosti, dobrote i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova.

Tropar, glas 4.
Ti Hriste, koji si jedini brz na pomoć, odozgo poseti brzo napaćene sluge tvoje (ili: napaćenog slugu tvog), i izbavi od bolesti i teških patnji, i podigni, da bi Te pevali i slavili (ili: pevao i slavio), molitvama Bogorodice, jedini Čovekoljupče.

Kondak, glas 2.
Kao što si nekada, Spase, podigao Petrovu taštu, i Raslabljenog na odru nošenog, tako i sada, Milosrdni, poseti i isceli u postelji ležeće (ili: ležećeg) i smrtnom ranom ranjene bolesnike (ili: ranjenog bolesnika), jer si Ti jedini poneo na sebi bolesti i nemoći roda našeg, i sve možeš kao mnogomilostiv.

Prokimen, glas 7.
Pomiluj me, Gospode, jer sam nemoćan; isceli me, jer ustreptaše kosti moje.
Stih: Jer nema u smrti onih koji Te spominju.

Čitanje iz Saborne poslanice svetog apostola Jakova, (Odeljak 57. Jak. 5, 10-16):
Braćo, uzmite za ugled stradanja i dugotrpljenja proroka koji govoriše u ime Gospodnje. Eto, mi nazivamo blaženim one koje pretrpeše. Trpljenje Jova čuste i kraj njegov od Gospoda videste, jer je Gospod mnogomilostiv i sažaljiv. A pre svega, braćo moja, ne kunite se ni nebom ni zemljom, niti drugom kakvom zakletvom; neka vaše da bude da, a ne, ne; da ne padnete pod osudu. Zlopati li se ko među vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka hvali Boga. Boluje li ko među vama? Neka dozove prezvitere crkvene, i neka se mole nad njim, pomazavši ga uljem u ime Gospodnje. I molitva vere će spasti bolesnika, i podignuće ga Gospod; i ako je grehe učinio, oprostiće mu se. Ispovedajte pak, jedni drugima sagrešenja i molite se Bogu jedni za druge, da ozdravite, jer molitva pravednika može mnogo pomoći.

Aliluja glasa.
Stih 1: Gospode, nemoj me pokarati u jarosti svojoj.
Stih 2: Spasi me radi milosti tvoje.

Jevanđelje od Mateja. (Odeljak 25. Mt. 8, 5-13):
U vreme ono, kad uđe Isus u Kapernaum pristupi mu kapetan moleći ga i govoreći: Gospode, sluga moj leži doma oduzet, i strašno se muči. A Isus mu reče: Ja ću doći i iscijeliću ga. I kapetan odgovori i reče: Gospode, nisam dostojan da pod krov moj uđeš, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam čovek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike, pa rečem jednome; idi, i ide: i drugome: dođi, i dođe; i sluzi svome: učini to, i učini. A kad ču Isus, zadivi se i reče onima što idu za njim: zaista vam kažem, ni u Izrailju tolike vere ne nađoh. A kažem vam da će mnogi od istoka i zapada doći i sešće za trpezu s Avraamom i Isaakom i Jakovom u Carstvu nebeskom; a sinovi carstva biće izgnani u tamu krajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba. A kapetanu reče Isus: Idi, i kako si verovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj čas.
Slava tebi Gospode, slava tebi!

Pomiluj nas, Bože, po velikoj milosti svojoj, molimo Te, usliši i pomiluj. Lekaru duša i tela, sa umilenjem u srcu skrušenom Tebi pripadamo i uzdišući vapijemo: isceli bolesti, izleči strasti duše i tela slugu tvojih (ili: sluge tvoga) (ime), i kao milosrdan oprosti im (ili; mu) sve grehe, voljne i nevoljne, i brzo podigni sa bolesničkog odra, molimo Ti se, usliši i pomiluj.

Milostivi, Ti nećeš smrti grešnika nego da se obrate i živi budu, poštedi i pomiluj sluge tvoje (ili: slugu tvoga) zapreti patnji, udalji svu muku i svaku bolest, i pruži moćnu ruku svoju, i podigni ih (ili: ga), kao Jairovu kćer, sa bolesničkog odra, i ozdravi ih (ga). Ti koji si Petrovu taštu dodirom iscelio, isceli i sada milosrđem svojim teško bolesne sluge tvoje (ili: bolesnog slugu tvog), brzo im (mu) dajući zdravlje, Izvore isceljenja, usliši nas i pomiluj.

Kao što si primio Jezekijine suze, Manasijino pokajanje i Ninevljana, i Davidovu ispovest, i ubrzo ih pomilovao, primi i naše molbe koje Ti u umilenju prinosimo, svedobri Care, i kao milosrdan pomiluj teško bolesne sluge tvoje (ili: bolesnog slugu tvog), darujući im (ili: mu) zdravlje, molimo Te sa suzama, Izvore života i besmrća, usliši i brzo pomiluj.

Usliši nas, Bože Spasitelju naš, nado svih krajeva zemaljskih i onih najudaljenijih, i milostiv, milostiv budi, Gospode, nama grešnima, i pomiluj nas. Jer si milostiv i čovekoljubiv Bog, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Zatim molitva:
Gospode Svedržitelju, Care sveti, koji kažnjavaš i ne umrtvljuješ, podupireš one što padaju i podižeš oborene, uklanjaš telesne patnje ljudske, molimo Te Bože naš, milošću svojom poseti bolesne sluge tvoje (ili: bolesnog slugu tvog), oprosti im (mu) svaki greh voljni i nevoljni. O, Gospode, pošalji sa neba lekovitu silu tvoju, kosni se tela, obustavi groznicu, umiri bolove i svaku prikrivenu nemoć, budi lekar slugu tvojih (ili: sluge tvoga), (ime) podigni ih (ga) sa odra bolesti i postelje patnji čitave i zdrave (čitava i zdrava), daruj ih (ili: ga) Crkvi tvojoj da ispunjavaju i tvore (ispunjava i tvori) volju tvoju. Jer je tvoje da nas miluješ i spasavaš, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Izvor: svetosavlje.org

Oče Sveti, lekaru duša i tela, koji si poslao Jedinorodnog Sina Svog, Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista koji isceljuje svaku bolest i izbavlja od smrti, izleči i mene od svih mojih duševnih i telesnih nemoći, i oživotvori me blagodaću Hrista Tvog:

Molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice i uvek Djeve Marije; silom Časnog i Životvornog Krsta; posredništvom Česnih Nebeskih Sila bestelesnih; Časnog slavnog Proroka, Preteče i Krstitelja Jovana; Svetih slavnih i dobropobednih mučenika, prepodobnih i bogonosnih Otaca naših; Svetih iscelitelja besrebrenika: Kozme i Damjana, Kira i Jovana, Pantelejmona i Jermolaja, Sampsona i Diomida, Fotija i Anikite, Talaleja i Trifuna; Svetih i pravednih Bogootaca Joakima i Ane i svih Svetih.

Jer Ti si izvor isceljenja, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo, sa Jedinorodnim Tvojim Sinom, i jednosušnim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.

Amin!

Dok je Bog stvarao ženu prišao mu je anđeo i pitao ga:

– Već dugo stvaraš ženu.

Zašto trošiš tako puno vremena na nju?

Bog odgovori:

– Zato što želim da bude posebna.

Jesi li ti video što sam joj sve dao? Koliko mogućnosti…

I Bog krene nabrajati sve što će žena moći, znati, osećati…

Anđeo se začudi svim tim odlikama pa upita:

– Sve to sa samo dve ruke? Nemoguće! To je puno posla za jedan dan. Odmori se, pa je sutra dovrši.

Ne želim to! – protestovao je Bog, Tako sam blizu da završim ovo biće… mom srcu tako drago.

Anđeo se približio i dotakao ženu. Bože, kako si je napravio tako meku?!

Jest’, mekana je… – kaže Bog… ali, napravio sam je da ima i snagu! Nećeš verovati što ona sve može izdržati!

Može li misliti? – upita anđeo.

Bog odgovara:

– Ne samo da može misliti, može i sarađivati i dogovarati se.

Anđelu nešto privuče pažnju i dotakne ženino lice. Šta je ovo? Neka greška?

Ne, to je suza. – ispravi ga Bog.

Čemu? – upita anđeo.

Suza je njen način da izrazi tugu, ljubav, samoću, bol, ponos, ali i sreću…

Anđeo je ostao zadivljen:

– Ti si genije. Na sve si mislio. Žena je sjajno biće!

Istina! Ima zadivljujuću snagu. Podnosi teškoće, nosi tugu, ali zna i za sreću, i za ljubav i ima svoje mišljenje. Smeje se i peva kad joj se plače, plače kad je sretna, smeška se kad je nervozna, bori se za ono što voli i za ono u što veruje, uporna je, istrajna, bori se protiv nepravde, ne priznaje ‘ne’ kao odgovor ako postoji bolji način ili bolje rešenje, daje sve od sebe, voli bezgranično, saosećajna je, zna da jedan poljubac ili zagrljaj može izlečiti slomljeno srce, utešiti, pomoći…

Ipak, ima jednu grešku. – reče Bog.

Anđeo ga upitno pogleda.

‘Zaboravlja koliko vredi.’

Poseban mir se oseti odmah, čim se kroči u kompleks obrastao gustom fruškogorskom šumom. Naročito je idilično sa južne strane, u prostranom vrtu sa retkim listopadnim i četinarskim drvećem, koje su pre 150 godina posadili baštovani iz čuvenog Versajskog parka.

Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata manastira Beočin i crkve posvećene Vaznesenju Hristovom, ušuškanim u fruškogorskoj dolini između dva brega obrasla šumom. Tu, na Svetoj srpskoj planini, gde protiče LJuti potok, nadu i utehu od svakodnevice traže mnogi, jer glas o čudotvornoj ikoni Majke Božje Beočinske daleko se čuje.

Da to nije obična glasina, potvrđuje nam ljubazna monahinja koja nam otvara manastirske kapije i daje “knjigu čuda” da pročitamo čije i kakve je sve molitve uslišila čudotvorna Bogorodica.

Pomoć traže i mladi i stari i žene i muškarci.

Ovo je zvanično jedan od najposećenijih srpskih manastira – jer gde su čuda, tu je i molitva. Dok neguje manastirsko cveće, monahinja priča kako svakog dana ugoste nebrojeno ljudi, jer pomoć traže i mladi i stari, i žene i muškarci. Svi se nadaju da će im posle molitvi život krenuti po dobru. Neko je tu zbog zdravlja, neko – ljubavi.

Najviše molitvi je zbog potomstva.

– Ipak, najviše dolaze žene koje ne mogu da se ostvare u ulozi majke, pa se mole za potomstvo, a verujte mi da molitva pomaže, jer nam se vratilo ko zna koliko žena da nas obraduje vešću da su posle molitvi pred čudotvornom ikonom ostale u drugom stanju i rodile zdravu decu – kaže monahinja.

Posle molitvi rođeno je 1.000 beba!

Nezvanično, tako je rođeno oko 1.000 beba, čije su majke dolazile da ispričaju srećnu novost. Žene su jednostavno imale veru i ona je pobedila.

Georgije je dar molitvi

“U braku smo pet godina. Posle lečenja i neuspešnih vantelesnih oplodnji, na predlog doktora došli smo u manastir Beočin, do ikone Majke Božije. Više smo puta dolazili u manastir i čitane su nam molitve. Nakon godinu dana uslišene su nam molitve.” Uz ovu ispovest stoji napomena da je rodila Georgija, koji je kršten ovde!

Višnja je rođena posle upornih molitvi!

Monahinja kaže da je dvogodišnja devojčica Višnja, koja u tom trenutku stoji u crkvi sa majkom, rođena upravo posle njenih molitvi pred čudotvornom ikonom. Pokazuje nam knjigu u koju su žene ispisivale svoja iskustva, kako bismo se uverili da se čuda na tom mestu dešavaju.

Doktorka je sanjala ikonu i u 41. godini rodila Sofiju!

Pre osam godina, LJiljana nije krila da je spas tražila i pronašla. Monahinja sa mnogo radosti, priča  i pokazuje  kako ga je LJiljana opisala u knjizi čuda.

“S proleća 2004. godine sanjala sam ikonu Presvete Bogorodice. U snu sam obilazila ruševine crkvi i manastira, svuda je bio mrak i vlaga. Preda mnom se tada ukazala ogromna ikona Presvete Bogorodice. Kasnije sam od pacijenata saznala da se nalazi u manastiru Beočin i da se pred njom mole nerotkinje. Posle 17 godina, u 41. sam ostala trudna. Marta 2005. godine rodila sam Sofiju…”

Neki se mole za zdravlje ili bolji posao.

Ovakvih ženskih priča je mnogo. Preplavile su knjigu čuda koju monahinje pažljivo čuvaju. One i dalje povremeno iščitavaju imena ovih žena u molitvama, iako su danas one srećne i zahvalne majke.

U manastiru Beočin, pred čudotvornom ikonom, stoje i ljudi sa drugačijim problemima. Mnogi se mole za ozdravljenje, svoje ili svojih bližnjih. Ima i onih koji ispisuju želje da pronađu dobar posao, da im deca uspešno završe škole, da im se steknu povoljni finansijski uslovi za kupovinu stana…

Na ovom mestu dešavaju razna čuda, samo je potrebno da čovek ima veru i da bude iskren u molitvama.

Ovde se dešavaju čuda samo iskrenim ljudima u molitvi.

– Ponekad je potrebno biti izuzetno strpljiv, ali ako se istinski veruje, prepreka nema. Mi smo presrećne kada nam se ljudi vrate da nam kažu kako su ovde pronašli spas, lek, radost. Ili mir po koji su došli ko zna odakle – kaže monahinja.

Pomaže u lečenju

1. LJ. je otkrio da su mu molitve na ovom svetom mestu pomogle da pobedi zloćudni tumor kostiju.

Izvor: novosti.rs

Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle, rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kao Gojko Stojčević. Zamonašio se u manastiru Blagoveštenju 1948. godine, kada je dobio ime po apostolu Pavlu. Preminuo je u Beogradu 15. novembra 2009. godine.

Pročitajte neke od njegovih najlepših citata:.

Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.

Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.

Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.

Pozvani smo da činimo saglasno svome zvanju, onoliko koliko možemo i koliko nam je Bog dao. Ni manje, ni više, a ono što mi ne uspemo da učinimo, to ostaje da učini Gospodin i nadopuni naše nedostatke.

Da je i svima nama, kao ljudima i hršćanima, jasno načelo da “zlo dobra donijeti neće”, da je “krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle srećnije.

Kad se čovek rodi, celi svet se raduje, a samo on plače. Treba živjeti tako da, kad umre, celi svet plače, a samo on se raduje.

Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pri tom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.

Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.

Prava vernost je ona koja je razumna, evanđelska, kao ova koju je pokazao Spasitelj.

Mrtav je pred Njim onaj koji je grešnik, koji se ne kaje i koji u Njega ne veruje.

Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha.

Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana.

A pred našim duhovnim očima da nam je sloga i evanđelska ljubav i da ih uzajamnim praštanjem čuvamo kao zenicu oka. Onome, pak, ko nas zlurado zapita ko je ovde ostao pobednik, a ko pobeđeni da znamo i mirno i jasno i sebi i njemu odgovoriti: Ovde su se srela braća koja su to bila i ostala.

Lekovita moć molitve poznata je odvajkada. Svi znamo za osećaj mira i spokoja posle posete crkvi ili paljenja sveća za zdravlje naših najmilijih. Nedavno su se i naučnici pozabavili ovim fenomenom, a rezultati do kojih se došlo verovatno će naterati na razmišljanje i najokorelije ateiste.

Istim pitanjem, sa različitih aspekata, bavili su se i na Istoku i na Zapadu, a zaključak je isti: molitva isceljuje.

Naučnici Kliničkog istraživačkog instituta Djuk u Severnoj Karolini pozvali su nekoliko monaha, sestara i sveštenika različitih verskih zajednica da se pomole za 700 pacijenata koji su patili od različitih bolesti. Nekoliko dana lekari su beležili stanje bolesnika, i kada je eksperiment završen, beleške su predali stručnjacima. Profesor Mičel Krušof saopštio je sledeći rezultat: kod 500 pacijenata, zahvaljujući molitvama, tempo ozdravljenja ubrzao se za 93 odsto.

– Ne znam pravi razlog tome. Mogu da pretpostavim da na rad srca blagotvorno deluje koncentracija na božanske reči, kako sveštenika, tako i samih bolesnika. Zna se da je čovek za koga se moli ili koji se sam moli u potpunosti usredsređen na opštenje sa Svevišnjim što, verovatno, dovodi do normalizacije mnogih procesa u organizmu, koje tek treba da proučimo – objašnjava Krušof.

Snaga

Rusi su otišli još dalje: dokazano je da molitva ubija štetne bakterije, ne samo u ljudskom telu, već i u vodi.

– Proverila sam dejstvo Očenaša i pravoslavnog krsta na patogene bakterije. Za istraživanje su uzeti uzorci vode iz bunara, reka i jezera u kojima je bila prisutna ešerihija koli i zlatna stafilokoka. I pokazalo se da se, ako se nad vodom očita Očenaš i prekrsti krstom, količina štetnih bakterija smanjuje skoro sto puta – tvrdi Angelina Malahovskaja, inženjer elektrofizike iz Sankt Peterburga.

Um

Za drugi dokaz snage molitve zaslužan je šef Laboratorije neuro i psihofiziologije Instituta za psihoneurologiju “V. M. Behterev” u Sankt Peterburgu, profesor Valerij Slezin.

– Mnogim psihijatrima i neurolozima poznat je, sa racionalne tačke gledišta, teško objašnjiv fenomen da se posle molitve olakšava duševno rastrojstvo, a bolesnici koji se smatraju neizlečivima, ponekad ozdravljuju – podseća Slezin.

Depresija

– Moje kolege odavno su eksperimentalnim putem ustanovile da izgovaranje molitvi pomaže ljudima koji boluju od povišenog krvnog pritiska i dijabetesa: za nekoliko minuta snižava se nivo holesterola u krvi i normalizuju procesi razmene – smatra doktor medicine Igor Bragin. – Molitva je naročito korisna i za one koji upadaju u duboku depresiju i boluju od manijakalno-depresivne psihoze. Što je bolest teža, to se čovek češće obraća za pomoć Bogu.

Frekvencije

Za budno stanje odraslog čoveka uobičajene frekvencije moždanih impulsa su u opsegu od 9 do 10 herca, što spada u domen alfa i beta talasa. Međutim, kada su ispitanici utonuli u molitvu, desilo se usporavanje frekvencija na svega tri herca! Ove frekvencije nazivaju se “delta talasima” i kod odraslih ljudi javljaju se samo u stanju najdubljeg sna bez snova. U budnom stanju karakteristični su isključivo za bebe. Zanimljivo je da izvesne frekvencije u delta opsegu “okidaju” lučenje hormona rasta, koji je posebno značajan za regeneraciju organizma i proces izlečenja.

POBEDITI STRAH

Psihoterapeut Georgij Pagodin smatra da sve bolesti potiču – od straha:

– Poznati francuski istraživač Alen Bombar dokazao je da brodolomci ne umiru zato što nemaju vode i hrane, već – od straha. Bombar je skoro dva meseca putovao okeanom splavom, bez vode i hrane i preživeo, zahvaljujući tome što je savladao strah. Iz istog razloga, među ljudima obolelih od raka u neizlečivom stadijumu – vernici žive pet godina duže od ateista. Oni molitvom eliminišu strahove, osećaju da je svet smrtan, privremen, shvataju istinske vrednosti, smiruju se i, samim tim, povišavaju svoj imunitet.

Izvor: novosti.rs

Ponedeljak, Sv. Arhangelu Mihailu
Sveti Arhangele Božiji Mihaile, odagnaj od mene duha lukavoga koji me iskušava.
O, veliki Arhistratiže Božiji Mihaile – pobedniče demona!
Pobedi i uništi sve moje vidljive i nevidljive neprijatelje, i umoli Gospoda Svedržitelja, da me spasi i odbrani od svake bolesti, smrtonosne rane i iznenadne smrti, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Utorak, Sv. Arhangelu Gavrilu
Sveti Arhangele Gavrile, koji donese neizrečenu radost sa neba prečistoj Devi, ispuni radošću i veseljem srce moje gordošću ispunjeno.
O, veliki Arhangele Božiji Gavrile, ti si blagovestio Prečistoj Devi Mariji o začeću Sina Božijeg. Objavi i meni grešnom strašni dan moje smrti, i umoli Gospoda Boga za moju grešnu dušu, da bi mi oprostio moje grehe; da me ne zarobi lukavi demon i ovlada mnome. O, veliki Arhangele Gavrile! Sačuvaj me od svih bolesti, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Sreda, Sv. Arhangelu Rafailu
O veliki Arhangele Božiji Rafaile, koji si primio dar od Boga da isceljuješ bolesti, izleči neizlečive ljudima rane srca moga i tela moga. O, veliki Arhangele Božiji Rafaile, ti si putovođa, lekar i iscelitelj, rukovodi me ka spasenju i isceli sve moje duševne i telesne bolesti, i privedi me Prestolu Božijem, i moli dobrotu Njegovu za moju grešnu dušu, da mi Gospod oprosti grehe moje i sačuva me od svih neprijatelja mojih i zlih ljudi, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Četvrtak, Sv. Arhangelu Urilu
Sveti Arhangele Božiji Urile, svetlošću Božanskom ozareni i preizobilno ispunjeni ognjem plamene ljubavi, ubaci iskru toga ognja u moje ohladnelo srce, a dušu moju gresima pomračenu svetlošću tvojom ozari.
O, veliki Arhangele Božiji Urile, ti si sijanje ognja Božanskog i prosvetitelj onih koji su pomračeni gresima: prosveti um moj, srce moje, volju moju silom Svetoga Duha, i upravi stope moje na stazu pokajanja, umoli Gospoda da me izbavi od muka adskih i od svih neprijatelja vidljivih i nevidljivih, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Petak, Sv. Arhangelu Salatilu
Sveti Arhangele Božiji Salatile, daruj molitvu meni koji ti se molim, nauči me molitvi smirenoj, skrušenoj, usrdnoj i umilnoj.
O, veliki Arhangele Božiji Salatile, ti se moliš Bogu za vernike, umoli Dobrotu Njegovu za mene, da me izbavi od svih nevolja i iskušenja, bolesti, iznenadne smrti i muka večnih, te da me udostoji Carstva Nebeskog sa svima svetima u vekove vekova. Amin.

Subota, Sv. Arhangelu Jegudilu
Sveti Arhangele Božiji Jegudile, svagdašnji pomoćniče svih koji se podvizavaju na putu Hristovom, probudi i mene iz teške lenjosti i podvigom dobrim ukrepi me.
O, veliki Arhangele Božiji Jegudile, ti si revnosni zaštitinik slave Božije: ti pobuđuješ na proslavljanje Svete Trojice, probudi i mene, od sna grehovnog, da bih slavio Oca i Sina i Svetoga Duha, i umoli Gospoda Svedržitelja da sagradi u meni čisto srce i duh prav obnovi u utrobi mojoj, i da me utvrdi Duhom vladalačkim da bih se klanjao duhom i istinom jedinom istinitom Bogu – Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Nedelja, Sv. Arhangelu Varahilu
Sveti Arhangele Božiji Varahile, koji nam donosiš blagoslove od Gospoda, blagoslovi me da postavim dobar početak, i ispravim svoj grešni život, da bih u svemu ugađao Gospodu Spasitelju mome u vekove vekova. Amin.

Anđelu čuvaru
Anđele Božiji, Čuvaru moj sveti, koji si mi od Boga dat kao zaštitnik, prosveti me danas i sačuvaj od svakog zla, ka dobrim delima uputi i na put spasenja upravi me. Amin.

Izvor: svetosavlje.org

Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Koji u Svojoj prevelikoj milosti i čovekoljublju slušaš molitve onih koji Tebi pripadaju svim srcem svojim, prikloni uho Svoje i čuj molitvu moju koju Ti smerno uznosim:

Sačuvaj, Gospode, Crkvu Tvoju Svetu, Vaseljensku i Apostolsku, utvrdi je i ukrepi, umnoži je i u miru sohrani, i učini je nepobedivom u sve vekove.

Spasi Gospode i pomiluj Patrijarha našega (ime), visokopreosvećene i preosvećene Arhiepiskope, Mitropolite i Episkope Pravoslavne, jereje i đakone i sav klir crkveni, koje si postavio da pasu slovesno Tvoje stado i molitvama njihovim pomiluj i spasi mene grešnoga.

Spasi, Gospode, i pomiluj oca moga duhovnoga (ime) sa svom bratijom njegovom i molitvama njihovim mene sirotog pomiluj.

Spasi, Gospode, i pomiluj monahe i monahinje Pravoslavne u svim mestima njihovog podvizavanja i služenja Tebi i molitvama njihovim pomiluj me.

Spasi, Gospode, i pomiluj stare, kojima nema ko da pomogne, i mlade, nište i sirote, udovice, bolesne i ucveljene, one u nevoljama i u ropstvu, i u tamnicama zatočene i osobito one koje progone Tebe i vere Pravoslavne radi, jezici bezbožni, odstupnici i jeretici, njih koji su sluge Tvoje, i pomeni ih, poseti, ukrepi, uteši i brzo im silom Svojom olakšanje, slobodu i izbavljenje podaj.

Spasi, Gospode, i pomiluj one koji nam dobro tvore, vole nas i hrane, ukazujući nam milost, i koji nam zapovediše nedostojnima i koji nas uspokojavaju i učini milost Svoju na njima, darujući im ispunjenje svih moljenja koja su im na spasenje i večnih dobara primanje.

Spasi, Gospode, i pomiluj one koje ja bezumljem svojim sablaznih i od puta spasonosnoga odvratih, na dela zla i neprilična navedoh. Božanstvenim promislom Svojim na put ih spasenja opet vrati.

Spasi, Gospode, i pomiluj one koji mi pakoste i vređaju me i iskušenja mi prave, i ne ostavi ih da poginu zbog mene grešnoga.

One koji odstupiše od vere Pravoslavne i pogibeljnim jeresima zaslepljene svetlošću poznanja Tvoga prosvetli i Svetoj Tvojoj Apostolskoj Crkvi prisajedini.

Spasi, Gospode, i pomiluj i daruj zemaljska i nadzemaljska dobra Tvoja deci mojoj i supruzi (suprugu) mome, roditeljima, braći i sestrama mojim, srodnicima po telu i duhu.

(Zatim sa molitvenom pažnjom čitaj niže upisana imena živih na zemlji, za koje se moliš).

Izvor: svetosavlje.org

Gospode Isuse Hriste, Koji si Sam bio Dete, i Koji si decu voleo i blagosiljao, pomiluj i spasi decu našeg vremena, da se nekrštena krste, a krštena da se verom u Tebe i ljubavlju prema Tebi utvrde. Spasi, Gospode, onu decu koju njihovi neverujući ili zloverni roditelji kvare bezbožjem ili zloverjem i odvlače ih od Tebe, Koji si jedini Spas i Izbavitelj njihov. Spasi, Gospode, i onu decu koju bezdušni zli učitelji, bezbožni ili zloverni, udaljuju od Tebe Tvorca njihovog, i uvode u društvo dušom ogubanih. Spasi, Gospode, onu decu čije čiste duše oskrvnjuje svaki nemoral na ulici i razvrat u pozorištu, na televiziji i u bioskopu. Spasi ih od ovih nečistota. Spasi, Milostivi, i onu dečicu bez roditelja koja su pala pod ruku surovih staratelja, zlih očuha i maćeha spasi ih od slušanja hulnih reči i gledanja zlih dela. Pomozi, Svemogući, da deca uzrastu i sazru za sinovstvo Božije i građanstvo Nebeskog Grada na večno spasenje, a u Tvoju slavu i hvalu. Amin.

Bogorodice Djevo, raduj se, blagodatna Marija! Gospod s Tobom, Blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven plod utrobe Tvoje, jer si Spasa rodila duša naših!

Izvor: svetosavlje.org