Životna priča – Džim Morison

Pesnik, pevač, tekstopisac, režiser, glumac, filozof, Kralj guštera, osnivač benda The Doors – sve je to bio Džim Morison.

Opisuju ga kao jednu od najuticajnijih osoba u istoriji rokenrola, zbog harizme, buntovništva, nepredvidivih nastupa i razuzdanog života.

I publika i kritika su ga obožavali jer je predstavljao promenu u muzici, a kroz svoj način života je bio pravo oličenje duha 60-ih godina prošlog veka.

Život Džima Morisona, od rođenja 8. decembra 1943, do iznenadne smrti 3. jula 1971. predmet je brojnih biografija i kratkih priča koje su pisali njegovi poznanici i kolege, nepoznati autori i fanovi, pa čak i žene koje su mu bile prolazna avantura.

Snimljeno je nekoliko filmova koji se bave bendom The Doors, ali i životom i uticajem Džima Morisona, od kojih je najpoznatiji film Olivera Stouna iz 1991., u kome je, kažu, Vala Kilmera zaposeo duh Morisona, zbog neverovatne predanosti i fizičke sličnosti sa slavnim pevačem.

Morison se kao klinac često se selio, jer mu je otac bio u Mornarici, a posle srednje škole i koledža upisao je Pozorišnu umetnost na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu.

Bio je inspirisan Ničevoom filozofijom, kao i pesnicima simbolizma Bodlerom i Remboom. Morison je za sebe tvrdio da je “Rembo u kožnoj jakni”, a u borbi protiv društvene kontrole ličnosti i u vizionarstvu zaista i ima sličnosti između njih dvojice.

Veliki uticaj su na njega imali i indijanski šamani, što se videlo i na njegovim nastupima. Pre nego što je postao “bogat i slavan” upozanao je Pamelu Kurson, sa kojom je ostao u burnoj vezi do kraja života.

Bio je i sa “grupi” devojkama, ali i sa poznatim koleginicama, poput Dženis Džoplin, Grejs Silk (Jefferson Airplane) i Niko (Velvet Underground). Čak je i učestvovao u ceremoniji vikanskog venčanja sa spisateljicom Patrišom Kenili. Bio je poznat kao ženskaroš, a u trenutku njegove smrti bilo je započeto oko 20 postupka za priznavanje očinstva.

Ceo život Džima Morisona bio je dramatičan, ili je bar on tako voleo da ga predstavlja, kako bi održao status misterioznog “seks boga rokenrola”. Za razliku od nestalnosti i promena u privatnom životu, a kasnije i na nastupima, sa muzikom je bilo potpuno drugačije – kao muzičar bio je konstantno dobar.

Dorse je osnovao 1965. sa kolegom sa fakulteta, Rejem Manzarekom, a grupi su se priključili i bubnjar Džon Densmor i gitarista Robi Kriger.

Naziv grupe uzet je od imena knjige “vrata percepcije”, Oldosa Hakslija. Morison je to objasnio:

“Postoje poznate i nepoznate stvari, a između njih su vrata”.

Bend je dostigao svetsku slavu, i još važnije, upisao se u istoriju rokenrola. Mračna muzika, mešanje žanrova, tada potpuno nov odnos sa publikom i harizma frontmena vinuli su ih u nebesa. Iako je Morison bio pesnik, a „credits“ na albuima je pripisan bendu, tekstove su pisali svi. Prvi singl, kojim su se proslavili, napisao je Kriger.

U to vreme, Morison je vodio boemski život, a vremenom je i sa LSD-a prešao je na nenormalno konzumiranje alkohola, pa je veliki uspeh grupe pratilo i veliko posrnuće njenog lidera.

Džim Morison pronađen je mrtav u kadi, 3. jula 1971. u sobi hotela u Parizu. Zvanično, izdalo ga je srce, a autopsija nije urađena.

Pronašla ga je devojka, Pam, koje je kasnije tvrdila da je njegova smrt posledica predoziranja heroinom koji je ušmrkao misleći da uzima kokain. Naravno, postoji više teorija o “lažiranju smrti” Džima Morisona, pre svega zbog toga što je on želeo da na vrhuncu karijere lažira svoju smrt i pobegne u Afriku.

U tom slučaju, plan je bio da se javi kolegama iz benda, što nije nikada učinio. Drugi razlog zbog koga fanovi veruju da Morison nije preminuo u Parizu je jer su njegovo telo videle samo dve osobe (devojka i mrtvozornik), iako je ostalo u hotelskoj sobi 3 dana pošto je pronađeno. Prošle godine, pojavila se i priča da je Morison ubijen, a javila se i žena koja tvrdi da je svedok.

Morison je sahranjen na groblju velikana “Père Lachaise”, a njegov grob je jedno od najposećenijih mesta u Parizu. Natpis na Morisonovom grobu Κατά τον δαίμονα εαυτού znači “veran svom duhu”.

Morison je uticao na Igi Popa, koji mu je posvetio pesmu “The Passenger”, a inspirisao je autore poput Džona Bona Džovija, grupe Radiohead, Alisa Kupera, Lane Del Rey, Skrillex-a, odata mu je počast u seriji The Simpsons, a po njemu je 2013. nazvan i fosil najvećeg guštera ikada pronađenog: Barbaturex morrisoni.

Za kraj, 8 stvari koje niste znali o Džimu Morisonu:

1. Sa 4 ili 5 godina, Džim je na putu video nesreću u kojoj su bili povređeni Indijanci. Iako se njegova verzija ovog događaja dosta razlikuje od verzije njegove porodice, sigurno je da je ovo ostavilo veliki trag na njegovo ličnost.

2. Izdao je 2 knige poezije: „The Lords/Notes on Vision“ i „The New Creatures“, obe posvećene Pameli Kurson. Posthumno su izdate i knjige „The Lost Writings of Jim Morrison: Wilderness“ (1988) i „The American Night“ (1990), i obe su postale „bestseleri“.

3. Umetnički film koji je Morison producirao i u kome je glumio, „HWY: An American Pastoral“.

4. Samo je jednom Morison snimljen da u studiju recituje svoju poeziju (navodno, baš na njegov 27. rođendan). Traka je pronađena 8 godina kasnije, pa je dodata muzička podloga i nastao je „American Prayer“.

5. Morison je 15. slavna osoba koja je umrla u 27. godini i tako postala član “Kluba 27”.

6. Džim Morison je 1967. postao prvi pevač koji je uhapšen na bini, u toku koncerta, zbog vređanja policije, sa kojom je došao u sukob neposredno pred nastup.

7. Nezvanično, veruje se da je Džim Morison imao IQ 149!

8. Poslednja pesma koju je Morison snimio, “Riders on the storm”, nekoliko nedelja pre smrti, smatra se njegovom autobiografijom.

Izvor: mondo.rs