Poput Brajana Džonsa, Džimija Hendriksa, Džima Morisona, Kurta Kobejna, i Dženis Džoplin umrla je u 27. godini i tako se pridružila smrtonosnom “Klubu 27”.
“Radije bih živela deset superhiperludih godina nego doživela sedamdesetu sedeći u je*enoj fotelji ispred televizora”, rekla je u jednom intervjuu Džoplin na pitanje o preranom odlasku, pa je tako dala svoj prilog raskalašenom rokerskom hedonizmu.
Ova neukrotiva diva rokenrola rođena je 19. januara 1943. godine u Teksasu. Među prijateljima je bila poznata i kao Perl, što je, ujedno, naziv njenog poslednjeg, četvrtog albuma, a samo retkima je dopuštala da je zovu Teks.
“Oduvek sam htela da budem umetnica, šta god to značilo. Neke devojke žele da budu stjuardese, ja sam čitala, slikala, razmišljala“, priznala je Dženis.
Teško se uklapala u društvo. Višak kilograma i neki problemi sa zdravljem u tinejdžerskom dobu nisu nailazili na razumevanje njenih vršnjaka, već na osude i podsmevanje. U školi su je često nazivali raznim pogrdnim imenima, a sve to se negativno odrazilo na njenu psihu i njenu agresivnost. Kasnije je tu istu sredinu u kojoj je odrasla nazivala “učmalom i zatucanom zajednicom”. U srednjoj školi zadirkivali su je zbog fizičkog izgleda, pa je dospela na loš glas zbog maloletničkog promiskuiteta.
“Njoj je bilo jako teško u školi. Uporno se trudila da se izdvaja iz mase, kako svojim načinom odevanja tako i svojim stavovima, i zbog toga su je mrzeli. U to vreme ona nije imala adekvatnog sagovornika sa kojim bi mogla da razgovara. Moja Dženis je bila prvi predstavnik revolucionarne omladine u Port Arturu, omladine kakve sada u tom gradu ima jako mnogo”, izjavio je jednom prilikom njen otac Set Džoplin.
Nakon prve neuspešne godine na fakultetu, u leto 1961. godine preselila se u Los Anđeles. Prvih pet minuta slave doživela je 1966. kao pevačica grupe “Big Brother and the Holding Company”.
Međutim u to vreme njena zavisnost od narkotika se naglo povećala. Kokain, razne psihoaktivne droge i enormne količine alkohola pretvorili su je u “nakazu”. Ličila je na skelet. Zabrinuti zbog njenog bolesnog izgleda, prijatelji su uspeli da je nagovore da se u proleće 1965. vrati u rodni Port Artur kod roditelja. Njena sestra Lora je kasnije pričala kako je nakon povratka kući Dženis bila depresivna i uplašena, stidela se same sebe. Pred roditeljima se nikada nije pojavljivala u kratkim rukavima, da ne bi videli tragove igli na njenim rukama.
“Po prvi put u životu ona je slušala savete roditelja bez pogovora”, prisećala se Lora. Odlučila je da promeni život, redovno je posećivala psihologa, ostavila je alkohol. Međutim, sve je to bilo samo kratkotrajno.
U decembru 1968. njen bend “Big Brother and the Holding Company” odradio je poslednji zajednički nastup, a Džoplin je nakon toga započela samostalnu karijeru. Često je govorila da će ljudi uništiti svoje danas budu li se brinuli šta će biti sutra pa je tako i živela, konzumirajući velike količine alkohola i droge u kombinaciji sa poprilično neurednim načinom života.
Krajem šezdesetih njena zavisnost od heroina postala je sve očiglednija. U jednom periodu pokušala je da se reši zavisnosti, ali je ubrzo ponovo počela da uzima heroin. Nakon raskida sa partnerom Dejvidom Nihausom, započela je vezu sa ženom Pegi Kasertom. Nedugo nakon toga oformila je novi bend “Full Tilt Boogie Band”.
“Moj bend, napokon samo moj bend”, govorila je nakon što je okupila sastav kakav je želela.
Na čuvenom Vudstoku je nastupala u ranim jutarnjim satima 16. avgusta 1969. godine. Te noći gledalo ju je čak 500.000 ljudi. Prema nekim izvorima, nije ni znala da će festival da se održi, a još manje da će na njemu da nastupa, iako su je, bez njenog znanja, najavljivali kao jednu od važnijih izvođačica. Pre svog nastupa, morala je da čeka, jer joj je, zbog velike količine heroina, glas pucao i postao još više promukao, a i teško se kretala po bini.
Tokom septembra 1970. u Los Anđelesu je započela snimanje novog albuma. Za vreme snimanja upoznala je 21-godišnjeg studenta Seta Morgana, s kojim se ubrzo i verila.
Poslednju pesmu snimila je 1. oktobra, a radi se o jednoj od njenih najpoznatijih i najizvođenijih numera “Mercedes Benz”. Umrla je samo tri dana kasnije, 4. oktobra 1970. godine. Pronašao ju je menadžer Džon Kuk u hotelskoj sobi, a kao razlog smrti navedeno je predoziranje heroinom.
Iako snimanje albuma nikad nije dovršeno, Džoplin je iza sebe ostavila dovoljno snimljenog materijala, što je rezultiralo posthumnim objavljivanjem albuma “Pearl” 1971. godine. U svojoj četvorogodišnjoj pevačkoj karijeri otpevala je pesme koje slušaju i generacije rođene nekoliko decenija nakon njene smrti.
Inače, Dženis je krajem septembra 1970. godine kontaktirala Joko Ono sa željom da snimi rođendansku čestitku za 30. rođendan Džona Lenona. Na jednominutnom snimku ona se obraća Lenonu i peva “Happy Trails Dalea Evansa”. Nažalost, snimak je do Džona stigao tek nakon njene smrti.
Izvor: Stil / Avaz
