Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane:
Definicija adikcije po trenutno važećem dijagnostičkom sistemu (DSM IV) obuhvata sledeće kriterijume:
Odgovorite Da ili Ne na sledeća pitanja (neka pitanja su složena i imaju više delova, jer se kod svakoga zavisnost različito ispoljava, ako je bilo koji deo pitanja za vas važeći, odgovorite Da na to pitanje)
1. Tolerancija – Da li ste koristili sve veće količine marihuane tokom nekog vremenskog perioda?
2. Postojanje krize – Da li ste ikad iskusili fizičke ili psihičke tegobe pošto ste prestali da koristite marihuanu, bilo koje od sledećih – razdražljivost, anksioznost (unutrašnji nemir, napetost, uznemirenost), tremor, znojenje, demotivisanost, beskrajnu dosadu i želju za ponovnim korišćenjem?
3. Poteškoće u kontroli – Da li nekad koristite marihuanu duže nego što biste to želeli? Da li možete stati na jednom džointu ili jedan džoint vodi i drugom?
4. Negativne posledice – Da li ste nastavili sa uzimanjem marihuane iako ste iskusili i neke njene negativne posledice na vaše raspoloženje, samopouzdanje, zdravlje, posao ili odnose sa drugim ljudima?
5. Odlaganje ili zapuštanje aktivnosti – Da li ste ikad odložili ili smanjili svoju socijalnu interakciju, rekreativnu aktivnost, posao ili kućne poslove zbog upotrebe marihuane?
6. Značajni utrošak vremena i emocionalne energije – Da li ste potrošili veći deo vremena u nabavljanju, korišćenju, planiranju ili oporavljanju od korišćenja marihuane? Da li ste proveli mnogo vremena u razmišljanju o njoj? Da li ste razmišljali kako da sakrijete svoju upotrebu od drugih ljudi?
7. Želja za smanjenjem – Da li ste nekad razmišljali o tome da smanjite ili kontrolišete upotrebu marihuane? Da li ste imali neuspešne pokušaje u smanjenju i kontrolisanju upotrebe marihuane?
Ako ste odgovorili da na minimun TRI pitanja, Vi zadovoljavate medicinske kriterijume zavisnosti (American Psychological Association, 2000)
Zašto je marihuana u stanju da izazove zavisnost?
Marihuana, osim što spada u psihodelične droge, ima depresorna (sedativna) dejstva, te kao i svaka supstanca te vrste izaziva zavisnost. THC ima i delimično ukrštenu toleranciju sa alkoholom, što govori o sličnom mehanizmu delovanja ove dve supstance (Knežević-Tasić, 2009).
Apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja, uključuje anhedoniju, demotivacioni sindrom, anksioznost (nervozu, uznemirenost), glavobolju, nekad i blagu mučninu, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, želju za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina apstinencijalnog sindroma zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.
Postoje još uvek nedovoljno dokazana ispitivanja da marihuana deluje i na activaciju dopamina. U tom slučaju ona bi se upisala na listu adiktivnih aktivnosti zajedno sa nikotinom, hranom, seksom, heroinom i alkoholom. Za sad važi mišljenje da marihuana nema uticaja na lučenje dopamina. Čak i ako se pokaže da marihuana izaziva zadovoljstvo evocirajući dopamin, ipak je očigledno da je mera u kojoj ona to čini značajno manja od drugih psihoaktivnih droga, kokaina ili opiata, te će njen apstinencijalni sindrom uvek biti u istoj tolikoj meri blaži i bila bi velika greška izjednačavati ovakve zavisnosti. U tom smislu se njeno dejstvo može porediti i sa dejstvom čokolade, od koje je isto teško odvojiti se (Kuhn, et al., 2003).
LORIJEN HOSPITAL