Za­pa­lje­nja sle­pog cre­va

Pred­sta­vlja naj­če­šće hit­no hi­rur­ško obo­lje­nje i zah­te­va neo­d­lo­žno ope­ra­tiv­no le­če­nje. Obič­no se ma­ni­fe­stu­je bo­lo­vi­ma u do­njem de­snom kva­dran­tu tr­bu­ha ko­ji zra­če ka de­snoj pre­po­ni i mo­gu bi­ti pra­će­ni po­vi­še­nom te­le­snom tem­pe­ra­tu­rom, muč­ni­nom, po­vra­ća­njem i po­re­me­ća­jem pra­žnje­nja.

Na­ziv “sle­po cre­vo”, ko­jim se na­rod slu­ži ne od­go­va­ra na­zi­vu ko­jim se le­ka­ri slu­že. Le­ka­ri na­zi­va­ju sle­pim cre­vom onaj deo de­be­log cre­va ko­ji se kao ke­sa, sle­po, za­vr­ša­va i u ko­ji ula­zi tan­ko cre­vo. Ono, pak, što na­rod na­zi­va sle­pim cre­vom, to je je­dan cre­vu­ljak ko­ji iz­la­zi iz de­be­log cre­va na me­stu gde u nje­ga ula­zi tan­ko cre­vo. Za­pa­lje­nje sle­pog cre­va, ka­ko se obič­no u na­ro­du ka­že, u stva­ri je za­pa­lje­nje cre­vulj­ka. Po­što je na­ziv “za­pa­lje­nje sle­pog cre­va” uobi­ča­jen, to će­mo se mi tim na­zi­vom slu­ži­ti.

U do­njem de­lu tr­bu­ha, sa de­sne stra­ne, na­la­zi se po­če­tak de­be­log cre­va, iz ko­ga iz­la­zi sle­po cre­vo, ko­je, naj­če­šće vi­si pre­ma kar­li­ci, ali mo­že ima­ti i dru­gi po­lo­žaj. Du­ži­na sle­pog cre­va je pro­seč­no 8 cm, a de­blji­na 7 mm. Sle­po cre­vo je za čo­ve­ka ne­po­tre­ban osta­tak iz pro­šlo­sti, ko­ji ne igra ni­ka­kvu ulo­gu u nje­go­vom or­ga­ni­zmu.

Pre­ma svom po­lo­ža­ju i du­ži­ni, sle­po cre­vo mo­že bi­ti po­ve­za­no sa svim or­ga­ni­ma na de­snoj stra­ni tr­bu­šne šu­plji­ne.

Za­pa­lje­nje sle­pog cre­va mo­že bi­ti akut­no i hro­nič­no.

Akut­no za­pa­lje­nje sle­pog cre­va na­sta­je de­lo­va­njem za­ra­znih kli­ca na slu­zo­ko­ži sle­pog cre­va. Od slu­zo­ko­že, gno­je­nje se ši­ri da­lje, dok ne do­đe do spolj­ne op­ne cre­va; nju gnoj na­gri­ze i stvo­ri otvor, kroz ko­ji se gnoj iz šu­plji­ne sle­pog cre­va iz­li­je u slo­bod­nu tr­bu­šnu šu­plji­nu. Iz­li­va­njem gno­ja u slo­bod­nu šu­plji­nu tr­bu­ha na­sta­je akut­no za­pa­lje­nje tr­bu­šne ma­ra­mi­ce.

Du­go se ve­ro­va­lo da ra­zna stra­na te­la, kao ko­šti­ce od vo­ća i po­vr­ća itd. ula­skom u sle­po cre­vo iza­zi­va­ju nje­go­vo za­pa­lje­nje. Sem to­ga, u sle­pom cre­vu se če­sto stva­ra­ju ka­men­či­ći od stvrd­nu­tog crev­nog sa­dr­ža­ja, pa se i za njih ve­ro­va­lo da iza­zi­va­ju za­pa­lje­nje sle­pog cre­va. Ali to iz­gle­da ni­je tač­no, jer u ogrom­nom bro­ju slu­ča­je­va ima­mo za­pa­lje­nje sle­pog cre­va bez ika­kvih stra­nih te­la ili ka­men­či­ća. Uzrok za­pa­lje­nju su bak­te­ri­je ko­jih ima u cre­vi­ma, ali ni­je po­zna­to za­što te bak­te­ri­je kod po­je­di­nih oso­ba iza­zi­va­ju za­pa­lje­nje sle­pog cre­va, a kod dru­gih ne.

Za­pa­lje­nje sle­pog cre­va po­ja­vlju­je se naj­če­šće u do­ba od 10. do 30. go­di­ne ali akut­no za­pa­lje­nje sle­pog cre­va mo­gu do­bi­ti i sa­svim ma­la de­ca a i lju­di u du­bo­koj sta­ro­sti.

Kod za­pa­lje­nja sle­pog cre­va bo­lo­vi su uvek pra­će­ni ga­đe­njem i po­vra­ća­njem. Sto­li­ca je uglav­nom za­dr­ža­na. Ima slu­ča­je­va, ali ret­ko, da pri pr­vim bo­lo­vi­ma do­đe do na­glog pro­li­va.

Tok bo­le­sti mo­že bi­ti raz­li­čit. Na­pad se mo­že sti­ša­ti, bol po­ste­pe­no pre­sta­je, tem­pe­ra­tu­ra pad­ne i bo­le­snik po­či­nje da se opo­ra­vlja; na­pad je pro­šao bez lo­ših po­sle­di­ca. Sle­de­ći na­pad za­pa­lje­nja sle­pog cre­va mo­že usko­ro do­ći, sa po­nov­nim bo­lo­vi­ma i po­na­vlja­njem svih po­me­nu­tih zna­ko­va obo­lje­nja. Po­ne­kad se na­pad ne po­na­vlja po ne­ko­li­ko me­se­ci.

U dru­gim slu­ča­je­vi­ma, bo­lo­vi su od po­čet­ka ja­ki i ne pre­sta­ju. U to­ku ne­ko­li­ko sa­ti, ili po­sle jed­nog do dva da­na, do­la­zi do pr­ska­nja sle­pog cre­va i do za­gno­ja­va­nja ce­le tr­bu­šne šu­plji­ne, što je po ži­vot bo­le­sni­ka naj­o­pa­sni­je. Mo­me­nat kad pr­sne sle­po cre­vo pra­ćen je naj­ja­čim bo­lom i ose­ća­njem kao da je nož za­bo­den u tr­buh.

Zna­ci hro­nič­nog za­pa­lje­nja sle­pog cre­va su te­ško­će u pro­ba­vi, ko­je se ja­vlja­ju po­vre­me­no a iz­ra­že­ne su u za­dr­ža­noj sto­li­ci, ose­ća­nju pu­no­će u že­lu­cu po­sle je­la, gu­blje­nju ape­ti­ta, pod­ri­gi­va­nju i na­dra­ža­ju na po­vra­ća­nje.

Dr Jugoslav Ajtic