Vi­ta­mi­ni u trud­no­ći

0
319
Vitamini u trudnoci

Gvo­žđe – da ne bi­ste ose­ća­li umor. Na­mir­ni­ce u ko­ji­ma ima naj­vi­še gvo­žđa ži­vo­tinj­skog po­re­kla su: svinj­ska, pi­le­ća, go­ve­da dži­ge­ri­ca, ostri­ge. Na­mir­ni­ce ko­je ni­su ži­vo­tinj­skog po­re­kla a sa­dr­že ve­li­ke ko­li­či­ne ap­sor­tiv­nog gvo­žđa su: žit­ne ce­re­a­li­je, ku­va­ni pa­sulj i gra­šak, so­či­vo, se­men­ke bun­de­ve. Ne­što sla­bi­ji ali do­bar iz­vor gvo­žđa su: go­ve­di­na, ću­re­ti­na, škam­pi, sar­di­ne, pe­če­ni krom­pir za­jed­no sa lju­skom, kon­zer­vi­sa­ne špar­gle. Trud­ni­ce ne bi tre­ba­lo da pre­vi­še če­sto je­du dži­ge­ri­cu jer ona sa­dr­ži do­sta vi­ta­mi­na A ko­ji mo­že da ško­di be­bi.

Vi­ta­min C – za bo­lju ap­sorb­ci­ju gvo­žđa. Na­mir­ni­ce ko­je u kom­bi­na­ci­ji sa na­mir­ni­ca­ma ko­je su bo­ga­te gvo­žđem po­bolj­ša­va­ju ap­sorp­ci­ju gvo­žđa su: ci­tru­si (po­mo­ran­dža, li­mun, grej­pfrut), ja­go­de, bro­ko­li, pa­ra­dajz, pa­ra­dajz sok, krom­pir, ze­le­ne i cr­ve­ne pa­pri­ke, be­lo vi­no.

Vi­ta­min B9 (fol­na ki­se­li­na) i Kal­ci­jum – za­to što su neo­p­hod­ni za pra­vi­lan raz­voj ner­vnog si­ste­ma i ko­sti­ju be­be. Unos fol­ne ki­se­li­ne mo­ra po­če­ti od po­ja­ve že­lje za de­te­tom i na­sta­vi­ti se do kra­ja trud­no­će. Na­mir­ni­ce naj­bo­ga­ti­je vi­ta­mi­nom B9 su ze­le­na sa­la­ta, ze­le­no li­sna­to po­vr­će (na pri­mer spa­nać), pla­vi si­re­vi (rok­for), ja­ja.

Bilj­na vlak­na – pro­tiv za­tvo­ra, ko­ji je če­sta po­ja­va kod trud­ni­ca. Uglav­nom su za­stu­plje­na u in­te­gral­nim ži­ta­ri­ca­ma i u ko­ri se­men­ki, vo­ća i le­gu­mi­no­za, u vo­ću kao što su šlji­ve , in­te­gral­nom pi­rin­ču, ov­se­nim i pi­rin­ča­nim me­ki­nja­ma.

Jod – uče­stvu­je u raz­vo­ju ne­u­ro­na. Ne­do­sta­tak po­ve­ća­va opa­snost od ma­le te­ži­ne na ro­đe­nju i mo­že da iza­zo­ve po­re­me­ćaj u in­te­lek­tu­al­nom raz­vo­ju be­be. Što se ti­če bu­du­će ma­me, ne­do­sta­tak jo­da se pri­ka­zu­je kroz pro­ble­me sa štit­nom žle­zdom. Plo­do­vi mo­ra (ostri­ge, dag­nje) sa­dr­že ve­li­ku ko­li­či­nu jo­da. Je­di­te ih što vi­še pre trud­no­će, jer u trud­no­ći ove na­mir­ni­ce spa­da­ju u ri­zič­nu gru­pu. Jod se na­la­zi i u dru­gim pro­iz­vo­di­ma (mle­ko, jo­gurt, ja­ja). Ko­nač­no, upo­tre­ba so­li obo­ga­će­ne jo­dom, ta­ko­đe pred­sta­vlja do­dat­ni unos.

Vi­ta­min D i Kal­ci­jum – ako je u trud­no­ći is­hra­na si­ro­ma­šna kal­ci­ju­mom i vi­ta­mi­nom D, fe­tus će ih ap­sor­bo­va­ti iz maj­či­nih ko­sti­ju i zu­ba. Ovaj pro­blem je na­ro­či­to iz­ra­žen kod že­na ko­je se po­ra­đa­ju iz­me­đu fe­bru­a­ra i ju­na., po­što se do ta­da is­cr­plju­ju za­li­he vi­ta­mi­na D na­pra­vlje­ne to­kom pret­hod­nog le­ta.
Vi­ta­mi­na D ima u ma­snoj ri­bi, ja­ji­ma, ži­vin­skom me­su, pu­te­ru i mleč­nim pro­iz­vo­di­ma. Trud­ni­ce tre­ba da se po­sa­ve­tu­ju sa svo­jim le­ka­rem da li od 6 me­se­ca trud­no­će tre­ba da uzi­ma­ju am­pu­le vi­ta­mi­na D

Ome­ga-3 ma­sne ki­se­li­ne – Ove dra­go­ce­ne ma­sne ki­se­li­ne su ve­o­ma va­žne, jer or­ga­ni­zam ne mo­že da ih pro­iz­ve­de. U kr­vi trud­ni­ca do­pri­no­se br­žem raz­vo­ju fe­tu­sa. Ipak, tu po­sto­ji jed­no ogra­ni­če­nje. Na­i­me, ne­ke vr­ste ri­ba hlad­nih vo­da sa­dr­že vi­sok ni­vo ži­ve ko­ja je štet­na za fe­tus i no­vo­ro­đen­če. Za­to ne­moj­te da je­de­te krup­ne sku­še, jer ve­li­ke ri­be aku­mu­li­ra­ju vi­še ži­ve od dru­gih. Ina­če, trud­ni­ce ne tre­ba da je­du vi­še od 350 gr ku­va­ne ri­be ne­delj­no. Po­red ma­sne ri­be ome­ga-3 ma­sne ki­se­li­ne ima u ulja­noj re­pi­ci, ora­ho­vom ulju i se­me­nu la­na

Dr Mi­ro­ljub Dži­kić
Spe­ci­ja­li­sta gi­ne­ko­lo­gi­je i aku­šer­stva
017/427-111 063/7752-662