Upalna stanja koja zahvataju mozak (Encefalitis)
Encefalitisi su upalna stanja koja zahvataju mozak i koja su uzrokovana uglavnom virusima.
Encefalitis može uzrokovati veliki broj virusa. Praktično svaki virus bi mogao, pod određenim okolnostima, pokrenuti proces zapaljenja u centralnom nervnom sistem. Neki, ipak, pokazuju poseban tropizam (afinitet) za ovaj sistem. Iako je dobro zaštićen lobanjskim kostima i barijerom između krvi I mozga, mozak je veoma osetljiv na viruse. Vrsta virusa koji uzrokuju encefalitis može se klasifikovati na njihovoj geografskoj zastupljenosti, insektima koji ih prenose, putevima prodora u centralni nervni sistem (putem krvi, preko nerava, ili direktno) i pratećim bolestima (grip, osipne boginje, zauške i dr.). Najčešći i klinički najznačajniji virusi uzročnici encefalitisa su koksaki B , herpes simplex virus, HIV, citomegalo virus, ECHO, virus infektivnemononukleoze, varicela zoster virus, rubela virus, virus Zapadnog Nila i dr. Praktično svaki virus pod određenim okolnostima može napasti mozak i uzrokovati encefalitis. Kod velikog broja encefalitisa uopšte se i ne utvrdi koji je virus bio uzročnik. U našoj zemlji su najaktuelniji herpes simpleks encefalitisi, enterovirusni (ehoikoksaki) encefalitisi a u poslednjih nekoliko godina u letnjem period i virus Zapadnog Nila. Virusni encefalitis je teška bolest sa smrtnim ishodom u oko 3-30% pacijenata. Kod izvesnog broja pacijenata posle izlečenja mogu ostati teže neurološke posledice. Na virusni encefalitis treba posumnjati kada se tokom povišene temperature javi poremećaj svesti koji može varirati od obične pospanosti do brze pojave kome. Pacijenti mogu biti i jako uznemireni čak i agresivni. Često se javljaju i generalizovani grčevi. Može se javiti glavobolja, a u zavisnosti od dela mozga koji je zahvaćan virusom mogu nastati različiti neurološki ispadi u vidu slabosti ili oduzetosti nerava na glavi ili perifernih nerava, epileptički napadi, poremećaji govora, čula vida, sluha dodira i dr. Ukoliko su istovremeno zahvaćene i moždane ovojnice (meningoencefalitis) javlja se mnogo jača glavobolja, povraćanje, nepodnošenje svetlosti (fotofobija).
SIMPTOMI
-
Povišena temperature
-
Glavobolja
-
Poremećajsvesti
-
Neurološkiispadi
DIJAGNOZA
-
Kliničkaslikaipregledpacijenta
-
Lumbalnapunkcijaianalizalikvora (ćelijska, biohemijskaimikrobiološka)
-
CT i/ili NMR mozga
-
Elektroencefalogram (EEG)
LEČENJE
Encefalitisi su bolesti koje mogu ugroziti pacijenta i potrebnoih je lečiti u jedinicana intezivne nege. Lečenje je složeno i obuhvata nekoliko aspekata: procenu stanja vitalnih funkcija, praćenje i lečenje psihomotornog nemira, lečenje i prevenciju konvulzija, antiedemsku terapiju, prevenciju i lečenje komplikacija, antivirusnu terapiju.
Vitalni parametri se moraju redovno pratiti i korigovati u slučaju poremećaja. Za grčeve i psihomotorni nemir mogu se dati različita sredstva (diazepam, midazol). Važna je borba protiv edema (otoka) mozga i u tu svrhu se najčešće koristi manitol.
Antivirusna terapija korisna je samo ako je upala mozga uzrokovana sa virusima iz grupe herpes (herpes simplex, herpes zoster) i tada se intravenski koristi lek aciklovir.
Izvor: belmedic.rs
