Prof. dr Slavica Vučinić: Otrovne biljke

211

Gotovo svake godine se desi da neiskusni berači, sakupljajući bilje iz prirode, zamene lekovite ili čak jestive vrste otrovnim. Osim toga, u prirodi, baštama i vrtovima često nailazimo na biljke čiji plodovi i cvetovi bojom i oblikom privlače pažnju. Deca su posebno sklona da stavljaju u usta bobice, žvaću list i cvet ili jedu semenke. Veoma često toksikolozi iz Nacionalnog centra za kontrolu trovanja daju savete roditeljima ili pedijatrima o vrsti trovanja otrovnim biljkama i načinu zbrinjavanja. Otrovno bilje stoga ne bi trebalo da se gaji tamo gde pretežno borave deca, u dečjim vrtićima, predškolskim i školskim objektima.

Sve biljke koje se svrstavaju u otrovne nemaju podjednak stepen toksičnosti. To, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih materija biljke. Za biljke, kao i za sve ostale otrove, važi princip (Dosis sola facit venenum – doza čini otrov). Sadržaj aktivnih supstanci nije ujednačen u celoj biljci, tj. otrovni sastojci su obično lokalizovani u pojedinim organima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim delovima nema. Drvo tise je celo otrovno, cvet bagrema nije toksičan, dok otrovnih sastojaka ima u celoj biljci. Samo manja grupa biljaka dovodi do ozbiljnih trovanja, a radi se o onima čiji aktivni principi su iz grupe alkaloida (hinozolidinski, piridinski i drugi), glikozida (kardiotonični, cijanogeni i drugi), toksalbumina.

Kada se progutaju, izazivaju teška trovanja koja, ako se ne ukaže pomoć, mogu dovesti do letalnog ishoda. Mnogo više je biljaka koje sadrže otrovne sastojke koji su, ipak, manje toksični pa su i biljke manje opasne.

Kako dolazi do trovanja?

Do trovanja najčešće dolazi slučajno, iz neopreznosti ili neznanja, zamenom neotrovnih biljaka s onima koje su toksične. Odlasci u prirodu s malom ili školskom decom, na ekskurzije, kao i u gradske parkove, dovode ih u kontakt s otrovnim biljem, drvećem.

Simptomi trovanja i ukazivanje pomoći

Simptomi trovanja zavise od vrste biljke te intenziteta toksičnosti aktivne materije. Najčešće tegobe su mučnina, bolovi u želucu, povraćanje, nakon čega, usled izbacivanja sadržaja, dolazi do olakšanja. U težim slučajevima simptomi su različiti u zavisnosti o kojim se sastojcima radi. Pored gastrointestinalnih poremećaja može doći do otežanog disanja, vrtoglavice i mnogih drugih tegoba. Potrebno je potražiti lekarsku pomoć. Pri tome dati što potpunije podatke o biljci, načinu i vremenu trovanja kako bi lekar pružio adekvatnu pomoć.

Učestalost trovanja biljkama

Prema statističkim podacima nekih evropskih zemalja, trovanje biljkama je zastupljeno sa 3-10% slučajeva, kod dece je to i do 50% (odmah iza trovanja lekovima i kućnim hemikalijama). Trovanja su najčešća u proleće i leto, kada mogu biti masovna.

Prepoznavanje otrovnih biljaka

Otrovne biljke nemaju neke posebno vidljive karakteristike pa samim tim ne postoji ni neki univerzalni test za njihovo prepoznavanje. Potrebno je imati bar osnovno znanje o izgledu pojedinih biljaka i njihovim karakteristikama.

Biljke familije Amygdalaceae sadrže cijanogene glikozide. Razlaganjem cijanogenih glikozida oslobađa se toksična cijanidna kiselina (HCN). Smrtonosne doze za odrasle su 50 mg, za decu do 10 mg. Ova kiselina deluje na CNS, parališe centar za disanje, trovanje se ispoljava vrtoglavicom, smetnjama vida s proširenim zenicama, ubrzanim disanjem i lupanjem srca. Mogu nastupiti i grčevi sa zastojem disanja i rada srca, odnosno smrtnim ishodom.

U NCKT-u smo imali trovanje kod žene koja je odjednom pojela seme iz 30 koštica kajsije. Nakon dva sata primljena u CKT sa znacima kardiotoksičnosti, poremećajem ritma i sprovođenja na EKG-u koji su se održavali satima, ali se na primenjenu terapiju oporavila.

Oleander

Veoma otrovna biljka koja sadrži kardiotonične glikozide. Najotrovniji su listovi. U Srbiji se često gaji po baštama, vrtovima i terasama. Mora se paziti da je van domašaja dece. Prvi znaci trovanja su muka, glavobolja, povraćanje, poremećaj srčanog rada sve do smrtnog ishoda. Osobi koja se otrovala dati aktivni ugalj, obezbediti da miruje i što pre tražiti pomoć lekara.

Fikus

Ako dete dodirne fikus, iritaciju na koži, peckanje i svrab, isprati hladnom vodom, bez upotrebe krema. Ako ga proguta neće moći da diše. Isprati grlo, potražiti lekarsku pomoć

.

Atropa belladonna (velebilje), Datura stramonium (tatula) i Hyosciamus niger (bunika) – antiholinergici koji dovode do simptoma antiholinergičkog sindroma (suva usta, zažarena koža, proširene zenice, ubrzan srčani rad, halucinacije). Trovanja česta kod adolescenata, zavisnika koji ga uzimaju u cilju izazivanja halucinatornog sindroma, zapravo zloupotrebe. Pre dve godine u NCKT-u su lečena tri učenika koja su na času u školi jeli tatulu. Policija ih je nakon sat vremena zaustavila u saobraćaju s primetnim halucinacijama i dovela u NCKT, gde su lečeni tri dana. Nedavno je u NCKT-u lečena porodica koja je u svom dvorištu nabrala biljku za koju je mislila da je loboda, inače poznata po svoim nutritivnim svojstvima, vitaminima i mineralima, zbog čega je upoređuju sa spanaćem. Ispostavilo se da se radilo o tatuli te je kod njih već nakon pola sata došlo do razvoja konfuznosti, dezorijentisanosti, halucinacija, povišenog arterijskog pritiska, ubrzanog pulsa. Nakon primenjene intenzivne terpije tokom dva dana, potpuno su se oporavili.

Poznavanje staništa je takođe važno u identifikaciji:

Tatula (Datura stramonium) prati naselja, a otrovno velebilje (Atropa belladonna) nikada “ne ulazi u gradove i naselja” jer se javlja jedino kao šumska biljka, na krčevinama bukovih šuma, uz panjeve zbog truleži i na obližnjim šumskim proplancima. Bunika (Hyoscyamus niger) je biljka naselja i zanemarenih staništa oko njih, ali je možemo naći i na obrađivanom zemljištu.

Samoniklo bilje u ishrani

U želji da se hranimo zdravo i izbegnemo namirnice tretirane hemikalijma pribegavamo ishrani kojoj dodajemo samoniklo bilje. Ono je uglavnom slobodno od hemikalija mada i ono može biti kontaminirano. Zato treba pažljivo birati područja na kojima se bere.

Colchicum automnale – Mrazovac (biljni arsenik)

Mrazovac se često zameni sremušem, samoniklom biljkom, lukovicom širokih, jestivih listova, blagog ali prepoznatiljivog mirisa na luk. Nije preporučljivo brati ga bez dobrog poznavaoca upravo zbog sličnosti s mrazovcem. Mrazovac sadrži alkaloid kolhicin, antimitotik, koji blokira mitoze sprečavanjem sinteze DNK. Kliničke manifestacije trovanja, nakon latentnog perioda, od 3-12 sati, prolaze kroz tri faze.

Prvo se javljaju muka, povraćanje, prolivi. Druga faza se javlja nakon 1-3 dana i manifestuje se srčanom slabošću, aritmijama, bubrežnom slabošću, oštećenjem jetre, respiratornom insuficijencijom, poremećajima funkcije kostne srži, smanjenjem krvnih loza, posebno leukocita. Treća faza nastupa nakon 5-7 dana s povećanjem broja leukocita, što znači da se pacijent postepeno oporavlja. Iako se smatra da ova trovanja nisu česta, za poslednjih nekoliko meseci u CKT smo lečili tri pacijenta (dva pre 10 dana) s trovanjem kolhicinom iz mrazovca. Sva trovanja su bila teškog stepena, a na primenu intenzivnih mera lečenja završena su oporavkom. S obzirom na to da je naš zadatak da pratimo promenu incidence trovanja, registrovali smo 11 trovanja u okolnim zemljama sa pet smrtnih slučajeva u proteklih nekoliko meseci, što ukazuje da se mora što pre skrenuti pažnja na opasnost od samoniklih biljaka u ishrani.

Poslednjih godina, otkako se zna da je moćan antioksidans, sremuš postaje sve popularniji pa su greške sa zamenom drugim biljkama česte.

Pri tome postoji razlika i u staništu sremuša i mrazovca. Dok sremuš raste u listopadnim šumama, mrazovac raste na livadama i obodima šuma, nikada u senci ili šumi.

Podzemni delovi: Lukovica sremuša je duguljasta, uzana, obavijena prozirnim, belim ili žućkastim omotačem. Lukovica mrazovca je krtolasta, obavijena skoro crnim, ljuspastim omotačem. Listovi: Kod listova je nešto komplikovanije, jer su veoma slični. Osnovna razlika je da jedino listovi sremuša, kada se protrljaju, imaju karakterističan miris na beli luk. Listovi sremuša su eliptično-lancetasti, zašiljenog vrha, intenzivne zelene boje, koji se pri bazi sužavaju u dugu peteljku. Najčešće ih ima po dva do tri. Cvetovi: Što se cvetova tiče, tu se u ovom slučaju ne može nikako pogrešiti. Osim očigledne razlike u izgledu, sremuš cveta u rano proleće, a mrazovac u jesen.

Mrazovac se može zameniti i šafranom koji je najskuplji začin na svetu. Osnovna razlika je da šafran cveta krajem zime i u rano proleće dok se cvetovi mrazovca javljaju u jesen.
Mnogi od nas u svojim vrtovima, saksijama ili terasama gaje cveće o čijim otrovnim svojstvima nemamo prave informacije.

Glicinija (WIsteria)

Glicinija je vrsta bršljana koja cveta u proleće. Veliki mirisni cvetovi su grozdaste strukture i obično su plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može narasti i do tri metra. Često se viđaju i čitave zgrade urasle u tu biljku. Mnogi znaju da bršljani mogu biti otrovni, kako s njima (listovima i cvetovima) treba postupati i da treba prati ruke posle dodirivanja.

Naprstak ili pustikara (Digitalis purpurea)

Naprstak ili pustikara je biljka sa zvonolikim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima iz porodice zevalica i čest je ukras u vrtovima. Koristi se u medicini za proizvodnju lekova za srce. Ukoliko se pojede bilo koji od delova biljke, u blažim slučajevima izaziva mučninu, nesvesticu, dijareju i grčeve, a kod težih slučajeva, trovanja do poremećaja srčanog rada.

Hortenzija (Hydrangea)

Hortenzija cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja – mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti, a njihova boja varira u zavisnosti od sastava zemljišta. Spada u veoma otrovne biljake. Ubrzo nakon gutanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje. U teškim trovanjima, ukoliko se ne primeni terapija, može dovesti do kome i kardiocirkulatornih poremećaja.

Đurđevak (Convallaria majalis)

Iako je đurđevak otrovna biljka, ima neke lekovite sastojke koji se koriste u medicini. Često se sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Cveta od početka proleća pa do kasne jeseni. Cveće đurđevka je otrovno, jer sadrži heterozide koji utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i trbuhu, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene otrovne plodove koji sazrevaju u septembru. Nakon dodira cveta, stabljike ili korena ove biljke, potrebno je oprati ruke kako ne bi došlo do trovanja.

Hrizantema (Chrysanthemum)

Hrizantema je višegodišnja biljka, poreklom iz Azije. Obično se ovim cvećem na zadušnice ukrašavaju grobovi. Izrazito je otrovna biljka. Kod ljudi izaziva svrab i otoke. Poznato je više stotina vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade i kako bi oterali zečeve – naime, oni ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava izbegavaju.

Azaleja (Rhododendron)

Azaleja je žbunasto cveće, a postoji više vrsta (jednogodišnje i višegodišnje), neke su visoke i desetak metara. Grmovi azaleja imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i slabost u mišićima.

Narcis (Narcissus)

Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis. Gaji se dosta u Evropi i Severnoj Americi, a od njega se prave i parfemi. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Popratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Utiče i na rad srca.

Zaključak

Potrebno je dobro poznavati biljke kojima smo okruženi. Tamo gde se deca igraju u bašti, ne bi trebalo da sadite ovo drveće, a ukoliko već postoji, bolje ga uklonite. Pravovremeno objasnite deci šta je otrovno, a šta nije. Dogodiće se da borave u prirodi bez vašeg nadzora, pa čak i na putu do škole može se dogoditi da postoje otrovne biljke. Naučite decu da nepoznate plodove ne smeju da jedu. Ukoliko su vaši mališani i pored upozorenja progutali otrovne bobice, odmah se obratite lekaru. Ponesite plod ili deo biljke koju je dete progutalo da biste ga pokazali lekaru i tako ubrzali dijagnostički postupak.

Ne treba gubiti vreme s analizom o kojoj se biljci radi, već odmah izazvati povraćanje, olakšati ga pijenjem jedne do dvije čaše vode ako to čine odrasle osobe. Otrovanom se nakon povraćanja daje dosta tečnosti, sem ako postoji poremećaj svesti. Nakon toga se u zdravstvenoj ustanovi sprovodi lavaža želuca, gde se nastavlja sa simptomatskom i suportivnom terapijom.

Poznavanje otrovnih biljaka pruža mogućnost da se na vreme prepozna opasnost od njih, ali i da se uz potrebnu opreznost, bez straha živi zajedno s njima. Treba napomenuti i iskustva razvijenih zemlja koje su organizovale akcije upoznavanja odraslih osoba s određenim biljnim vrstama koje postoje u okolini, uz upozorenja o mogućnostima trovanja, što je rezultovalo i smanjenim brojem trovanja, posebno teških.

Nacionalni centar za kontrolu trovanja radi 24 sata tokom cele godine, a sve informacije možete dobiti na telefon +381 11 3608440.

prof. dr Slavica Vučinić

načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA

PODELI