Prirodna droga: Pshodelične gljive mogu da izazivaju neverovatne vizije i priviđenja

325

Upotreba psihodeličnih gljiva nije ništa novo. Ljudi ih koriste još od vremena antike. Do 20. veka „magične gljive“ su gotovo uvek korišćene u okviru raznih religijskih rituala, ali onda počinju da se koriste i iz drugih razloga. O ovim zanimljivim gljivama, koje uvek privlače pažnju, razgovaramo sa istoričarem Srđanom Veselinovićem, koji se gljivarstvom aktivno bavi već 18 godina.

„Postoje zapisi o upotrebi halucinogenih gljiva, koji datiraju 2000 godina pre nove ere. Španski konkvistadori su govorili o upotrebi psihodeličnih gljiva, ali se tome dugo nije pridavala pažnja. Tek sa početkom 20. veka kreće da se istražuje i taj teren psihodeličnih gljiva, a sredinom 20. veka je počelo o njima da se govori i sa naučne strane“, navodi istoričar Veselinović.

On objašnjava da je meksički lekar Reko prvi krenuo ozbiljnije da istražuje ulogu i dejstvo ovih jedinstvenih gljiva još 1919. godine, a kasnije je istraživanje nastavio Englez Šatls. Halucinogene gljive su najviše konzumirane u severnoj Evropi, ali i u Sibiru. Šamani su masovno koristili ove gljive, a Veselinović ističe da su Vikinzi pred borbu obavezno konzimirali manje količine psihodeličnih gljiva, pre svega gljivu muharu, kako bi dodatno „naglasili“ svoj borbeni karakter.

Do 18. veka ljudi maltene ništa nisu znali o razmožavanju gljiva, pa su zato predstavljale pravu misteriju. Smatralo se da rastu „ni iz čega“. Međutim, postoje zapisi iz Stare Kine i Japana još od pre 2000 godina, kao i brojni stari grčki i rimski spisi koji govore o gljivama. Ne postoji deo sveta gde nisu pronađeni zapisi o njima.

Najsnažnija halucinogena gljiva na svetu je Psilocyde mexicana, koja je i najpopularnija među konzumentima psihodeličnih gljiva.

U Srbiji raste nekoliko vrsta psihodeličnih gljiva, a najpoznatija je iz roda Psilocyde. Rasporostranjena je muhara iz roda Amanite. Uzgajanje halucinogenih gljiva je zabranjeno, a neke vrste su i veoma retke, pa su zaštićene zakonom.

Kada je u pitanju štetnost psihodeličnih gljiva na mozak, mišljenja su podeljena. Neki naučnici i lekari smatraju da ove gljive ne ostavljaju trajne posledice na ljudski mozak, dok se drugi ne slažu. Na primer, gljiva muhara, koju su koristili Vikinzi i šamani, u većim količinama može da dovede i do smrti.

Pshodelične gljive utiču na mozak tako što prenaglašava emotivna stanja, mogu da izazivaju neverovatne vizije i priviđenja, a mnogi doživljavaju jaka stanja histerije. Dužina dejstva gljive u čovekovom mozgu zavisi od vrste gljive, ali i količine koja je unesena u organizam. Ipak, Veselinović objašnjava da uglavnom imaju dejstvo oko četiri sata, nakon čega „trip“ prolazi.

Ljudski organizam veoma brzo razvija toleranciju na psihodelične supstance ovih gljiva, pa je potrebno sačekati najmanje četiri do sedam dana, kako bi čovek ponovo doživeo efekat jednakog intenziteta poput prvog puta.

Veselinović naglašava da halucinogene gljive uglavnom nisu fizički upadljive, uprkos suprotnom verovanju ljudi da su one uvek istaknute jarkim bojama, kojima upozoravaju na svoje dejstvo.

„Gljiva može biti izuzetno jarke boje i da bude potpuno jestiva, poput široko poznate jajčare. S druge strane je muhara – najcrtanija i možda najlepša gljiva, koja jeste halucinogena, dok su Psilocyde najčešće male, neprimetne i neugledne, objašnjava Veselinović.

On ističe da nije tačno verovanje da psihodelične gljive po pravilu promene boju u modro plavu čim budu ubrane, te da taj proces najčešće karakteriše gljive vrganji.

Sa gljivama se ne treba šaliti! Čak i ljudi koji se dosta razumu u gljive treba da budu veoma oprezni“, naglašava istoričar Veselinović.

Konzumiranje „magičnih gljiva“ svakako nije preporučljivo, ali ukoliko je neko čvrsto rešen da proba, onda je definitivno bolja varijanta da koristi sušene gljive, jer je dejstvo blaže. Ukoliko neko slučajno unese u svoje telo halucinogenu gljivu, ne postoji „protivotrov“ koji bi njeno dejstvo prekinuo, tako da je jedino rešenje da sačeka određeno vreme kako bi uticaj gljive oslabeo i na kraju prestao. Ako neko unese veću količinu muhare potrebno je hitno potražiti pomoć lekara jer može dovesti do ozbiljnih komplikacija, pa i smrti.

Izvor: niskevesti.rs

 

PODELI