Reč osteporoza, u bukvalnom prevodu sa grčkog, znači šupljikava kost. Osteoporozu nazivaju i “tihim kradljivcem kalcijuma”. Ova, sistemska i progresivna, bolest pogađa svaku treću ženu, u periodu posle menopauze, a kod muškarca se retko javlja. Smatra se da na jednu osobu, kojoj je potvrđena dijagnoza osteoporoze, dolaze četiri osobe koje ne znaju da je imaju.
Osteoporoza je bolest koju odlikuje smanjenje mineralne koštane gustine. Gubitkom kalcijuma, smanjuje se čvrstina, kosti postaju meke i lako se lome, bilo spontano ili pod uticajem sile koja, ranije, ne bi mogla da izazove prelom. Često, ova bolest prolazi bez simptoma, a prelomi, koji spontano nastanu, prolaze neopaženo i bolest biva otkrivena u već uznapredovalom stadijumu.
Maksimalna mineralizacija kostiju postiže se u periodu od dvadesete do tridesete godine života. Nakon tog perioda, koštana gustina lagano počinje da se smanjuje, da bi u periodu posle menopauze, dostigla minimum. Najugroženiji su kičmeni pršljenovi i butna kost. Smatra se, da će u budućnosti, do 2050. g., zbog savremenog načina života, broj obolelih biti utrostručen, što će ovu bolest učiniti i velikim socijalno-ekonomskim problemom!
Osteoporoza može biti primarna (kada se javi kod žena posle menopauze), sekundarna (posledica korišćenja lekova koji izazivaju demineralizaciju kostiju) i senilna (kod žena i muškaraca posle 75. g. života).
Faktori rizika su:
rana menopauza (što kao posledicu ima manjak estrogena), nastala pre 45. godine života ili veštački izazvana nakon hirurškog odstranjivanja materice i oba jajnika
teže hronične bolesti (bolesti organa za varenje)
malapsorpcioni sindrom, Kronova bolest, hipertireoza , oboljenja paraštitnih žlezda, oboljenja bubrega i jetre
dugotrajna primena određenih lekova (kortikosteroida, sedativa, barbiturata – antiepileptika)
mala telesna masa
nasledni faktor (jedan ili više obolelih u porodici)
pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, kafe, fizička neaktivnost
neadekvatna ishrana – previše soli i proteina u ishrani i ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D
izlaganje jonizujućem zračenju
dugotrajna imobilizacija
žene koje nisu rađale
prekomerna telesna aktivnost uz amenoreju
izrazito neredovan menstrualni ciklus
Jedan od regionalanih centara Srbije za dijagnostiku ove bolesti, nalazi se na Zlatiboru, u okviru Specijalne bolnice Čigota. Važno je na vreme otići na pregled, jer osteoporoza je bolest koja se može sprečiti i lečiti. Pregled se posebno preporučuje ženama koje su starije od 65 godina, koje su ušle u menopauzu pre 45. g., osobama koje su imale spontane prelome i čija se visina smanjila za više od 2,5 cm, kao i osobama koje su na dugoj terapiji glukokortikoidima. U našem narodu, smatra se da je normalno da se visina smanjuje sa godinama, ali je smanjenje visine zapravo posledica malih preloma unutar kičmenig stuba, što dovodi do urastanja. Jedna od najozbiljnijih komplikacija ove bolesti je prelom kuka, posle koga se pacijenti retko vrate normalnim aktivnostima, a čak 20% preloma ima smrtni ishod u narednih godinu dana.
Nakon procene faktora rizika za nastanak osteoporoze, treba uraditi merenje koštane mineralne gustine (BMD – Bone Mineral Density) DXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja, prema preporukama WHO (Svetske zdravstvene organizacije). Merenje se vrši na lumbalnom delu kičme ili kuku. Rezultati merenja BMD- koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z- skor. DXA metoda je pouzdan i siguran dijagnostički test za rano otkrivanje osteoporoze. Pregled traje manje od 5 minuta, doza zračenja je minimalna (sto i više puta je manje od doze koja se absorbuje standardnom radiografijom pluća). Postoji i ultrazvučna denzitometrija – brz i ekonomičan metod, bez zračenja. Merenje se vrši na petnoj kosti.Ova metoda se može koristiti kao skrining metoda ali nije pouzdana i precizna kao DXA metoda. Radiološka metoda je nepouzdana jer su promene na kičmi uočljive tek kada je gubitak minerala 30-50%.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, osteoporozu imaju osobe čiji je BMD (bone mineral density- mineralna gustina kostiju) manja od 2,5 SD (standardne devijacije) denziteta kostiju kontrolne grupe, a osobe koje imaju BMD od -1 do -2,5 SD imaju osteopeniju, odnosno trostruko veći rizik za nastanak fraktura.
U savremenoj terapiji osteoporoze koriste se bisfosfonati (Alendronat, Bonviva, Fosamax, Fosavance, Alefos, Bonap). Bisfosfonati povećavaju mineralizaciju kostiju, smanjuju razgranju kostiju, što se meri povećanjem mineralne koštane gustine. To su lekovi kod kojih je pravilna primena ključna za uspeh terapije (teško se resorbuju). Uzimaju se uvek ujutru, naštinu, u uspravnom položaju, sa punom čašom vode. Nakon uzimanja leka, bitno je, bar trideset minuta, ostati u uspravnom položaju (da bi se izbegao refluksni ezofagitis), tj., možete šetati ili sedeti, ali ležanje ne dolazi u obzir. Tek nakon sat vremena od uzimanja leka, možete popiti kafu, doručkovati i uzeti ostale lekove. Bisfosfonati se međusobno razlikuju po režimu doziranja, neki se uzimaju jednom mesečno, drugi jednom sedmično, a neki svakog dana. Najčešći uzrok neuspeha terapije je nepoštovanje doziranja, kao i finansijski momenat (neki od ovih lekova nisu na pozitivnoj listi i koštaju par hiljada dinara). Terapiju nikako ne treba prekidati u prvih godinu dana jer može doći do “rebound” efekta, tj. pada mineralne koštane gustine. Poboljšanje rezultata može se očekivati tek posle godinu dana konstantne primene leka.
Osteoporoza se može sprečiti ili bar usporiti pravlinim životnim navikama! Treba početi sa optimalnom fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom od ranog detinjstva. Kasnije, treba izbegavati pušenje, smanjiti unos alkohola i soli, kofeina (ne uzimati više od 2 šoljice kafe dnevno), održavati kondiciju trčanjem ili nekom drugom vežbom u kojoj se koristi težina sopstvenog tela (preskakanje vijače, grupni spotrovi, ples, dizanje tegova). Savetuje se povećan unos kalcijuma (oko 1000mg dnevno-u hrani i suplementima) i vitamina D (800 ij dnevno). Ne treba unositi više od 2000 mg kalcijuma dnevno zbog mogućih nuspojava. Vitamin D je neophodan u procesu mineralizacije kostiju, jer bez njega nema iskorišćenja kalcijuma iz hrane. Posle menopauze, žene bi trebalo da unose preparate na bazi fitoestrogena (kod nas su dostupni Menosoya, Oestrofact). Sunčajte se, ali samo u vremenu kada zračenje neće naškoditi vašoj koži, šetajte, odaberite fizičku akivnost koja odgovara vašim godinama i upražnjavajte je bar pola sata dnevno, jer će to imati monogo bolji efekat na vaše telo nego više časovno vežbanje u teretani, jednom nedeljno.
U našim apotekama možete naći veliki broj preparata kalcijuma (većinom je u obliku eferveta ili tableta za žvakanje) i vitamina D (kapsule, kapi), zajedno, u jednom preparatu ili odvojeno. Kalcijum možete uzimati u dozi od 500 do 1000 mg dnevno, ukoliko nemate kamen u bubregu ili žučnoj kesi. Njegovu resorpciju mogu usporiti ili smanjiti oksalati (nalaze se u spanaću, kakau, čaju), fosfati (u svinjetini, fermentisanim sirevima, koka-koli) i fitinska kiselina (ima je u integralnim žitaricama, sušenom povrću, čokoladi), zato se savetuje da izbegavate ove namirnice dok ste na terapiji. Vitamin D se može naći u različitim oblicima i jačinama, ali je neophodno da njegova dnevna doza bude 800 ij. Nedavno se pojavio i preparat Osteo K2, koji u svom satavu ima kalcijum, vitamin D i K2. Dodatkom vitamina K2 pospešuje se resorpcija kalcijuma i smanjuje se taloženje kalcijuma na krvim sudovima i gubitak elastičnosti. Ipak, ne zaboravite da ovo nije lek, već dijetetski proizvod.
Obratite se vašem farmaceutu za savet. Uvek navedite koje preparate već koristite, neki od multivitaminskih suplemenata, mogu sadržati vitamin D, koji je liposolubilan i može doći do predoziranja.
http://www.apotekaue.rs
