Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija i grčeva u mišićima

0
375

Najviše ga ima u ribljem brašnu, starim prevrelim sirevima, mleku i mlečnim proizvodima, od povrća u svežem peršunu, mladom crnom luku, maslačku, spanaću, paprici, a od voća u suvim smokvama, bademu, zelenim maslinama, zrnu soje, pasulju. Meso ima malo kalcijuma sem sardine u konzervi, puževa, školjki. Dosta kalcijuma sadrže i začini – prašak za pecivo, kari, senf, so, biber, a i indijski čaj I kafa, ali, zbog male količine koje se koriste, dosta puta zanemarujemo količine koje se konzumiraju.

Kalcijum ulazi u sastav kostiju, hrskavica i zubne gleđi. U čovečijem koštanom sistemu se nalazi deponovano oko 98% kalcijuma. Resorpcija kalcijuma se obavlja u početnom delu tankog creva i on je neophodan za sprovodljivost u mišićima, čelijama i nervima, daje čvrstinu kostima, a neophodan je za funkciju endokrinih žlezda. Svojim sveukupnim dejstvom povećava zaštitnu moć organizma.
Da bi mogao da deluje, neophodno mu je sadejstvo vitamina D, fosfora i hormona paratireoidne žlezde i aminokiselina iz belančevina.
Potrebe za kalcijumom se pojačavaju kod teških uslova rada (livci, topioničari, radnici fabrika fosfornih đubriva, kod tuberkuloze, čestih alergija, anemja).

Nedostatak kalcijuma dovodi do čestih preloma kostiju, srčanih aritmija I grčeva u mišićima.
Višak kalcijuma prouzrokuje gubitak apetita, muke, povraćanja, mišićne slabosti, zatvore, pojačano mokrenje, a izražen višak može dovesti do fatalnih srčanih aritmija.
Kod izražene ateroskleroze i pojačane viskoznosti krvi ne treba uzimati preparate kalcijuma.