Da li su reumatske bolesti među najstarijim za koje se zna?
Da. čovečanstvo pati od oboljenja zglobova od pamtiveka. Na zglobnim okrajcima kostiju ljudskih skeleta starih više stotina hiljada godina, pronađene su promene koje su posledica oboljenja zglobova. čovek plaća danak uspravljanju na dve noge! Reumatske bolesti su slične incidence među različitim rasama i polovima.
Koliko vrsta reumatskih bolesti ima?
U osnovi tri i to:
Zapaljenske, u kojima je inflamacija u osnovi oboljenja (primer je reumatoidni artritis),
Degenerativne (artroze),
Metaboličke bolesti kostiju i zglobova i vanzglobni reumatizam.
Od kojih reumatskih bolesti ljudi najčešće boluju?
Od degenerativnih, jer npr. 90% ljudi starijih od 50 godina ima ove promene na zglobovima nogu, ali na sreću, 70% njih ima minimalne tegobe. Ovi bolovi se javljaju pri opterećenju zglobova, dužem stajanju i hodu, nošenju tereta, a popuštaju pri mirovanju u postelji. Degenerativno oštećenje zglobova počinje u hrskavici zgloba, koja se istanjuje i postaje neravna. Sa napredovanjem oštećenja hrskavice, postepeno se oštećuje i kost i ostali delovi zgloba.
Znatno manji broj ljudi boluje od zapaljenskog reumatizma, čiji je glavni predstavnik reumatoidni artritis, koji se javlja u oko 1% populacije. Iako je ova znatno ređa grupa oboljenja, može dovesti do teških oboljenja zglobova i invaliditeta.
U kom životnom dobu ljudi najčešće oboljevaju od reume?
Degenerativna reumatska oboljenja najčešće se ispoljavaju u šestoj deceniji života, ali se sreću i kod osoba srednjeg i mlađeg životnog doba. Od reumatoidnog artritisa najveći broj bolesnika oboli u petoj deceniji života, ali se takođe može sresti kod mladih. Žene oboljevaju tri puta češće od muškaraca.
Boluju li i deca od reumatskih bolesti?
Da. Na oko 2.000 dece jedno dete oboli od juvenilnog hroni?nog artritisa. Zapaljenja zglobova u dečjem uzrastu mogu se javiti i usled drugih bolesti – npr. reumatske groznice, usled streptokokne infekcije guše, te dovesti do oboljenja srca i zglobova.
Koje su najčešće posledice reumatskih oboljenja kod dece?
Mogući poremećaj u rastu i fizičkom razvoju deteta, nepopravljiva oštećenja zglobova, koja mogu dovesti do trajnog invaliditeta. Prevencija, rano otkrivanje i adekvatno lečenje bolesti sprečiće ili usporiti komplikacije.
Koje su posledice reumatskih bolesti kod odraslih?
Najčešća su manja ili veća trajna oštećenja zglobova, koji dovode do smanjenja: radne sposobnosti, kretanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti
Utiče li klima na pojavu reumatskih bolesti?
Mnogo ljudi je ubeđeno da je njihova reuma povezana sa promenom vremena. Zaista je dokazano da nagla promena vazdušnog pritiska i povećanje vlažnosti vazduha mogu pogoršati bolove u kostima, zglobovima i mišićima. Nema dokaza da hladniji klimatski uslovi bitno utiču na češće oboljevanje od ovih tegoba.
Šta je osnovni uzrok reumatskih bolesti?
Pojedine reumatske bolesti, kao što su: reumatska groznica, Reiterov sindrom, lajmska bolest izaziva uzročnik infekcije. Kod većine drugih, uzrok nije poznat. Nasledna sklonost može da utiče na pojavu, ali taj uticaj nije presudan za ispoljavanje bolesti. Pored genetske predispozicije, smatra se da: virusi, bakterije, uopšte infekcije, uslovi života i rada, način ishrane, fizički i psihički stres i drugi udruženi činioci mogu da dovedu do nastanka bolesti.
Može li se načinom života sprečiti nastajanje reumatskih bolesti, ublažiti ili zaustaviti već postojeća bolest?
Da. Uslovi života i rada, ishrana i fizička aktivnost poboljšavaju opštu otpornost organizma, te umanjuju i sklonost ka oboljevanju od reumatskih oboljenja. Poznato je da određena dijetalna ishrana može da zaustavi napade zapaljenja kod: gihta, psorijaznog i reumatoidnog artritisa.
Da li odlazak lekaru prilikom pojave prvih bolova u zglobovima daje veće izglede za lečenje?
Da. Otkrivanje bolesti u ranoj fazi omogućava znatno uspešnije lečenje.
Koliko bolesnicima pomaže lečenje u banjama?
Poznato je od davnina da lekovite vode i blato ublažavaju reumatske tegobe. Banjsko lečenje mora biti uz kontrolu lekara, kao i izbor fizikalne terapije.
Kako se leče reumatske bolesti?
Većina njih zahtevaju dugotrajno, planirano lečenje i česte kontrole kod: reumatologa, u saradnji sa: ortopedima, fizijatrima, lekarima opšte prakse, neurolozima, specijalistima medicine rada itd. Za uspeh lečenja potrebna je saradnja između lekara i pacijenta i adekvatan izbor terapije, u prvom redu nesteroidnog antiinflamatornog leka (antireumatika), kortikosteroida i sl.
Da li antireumatici mogu da štete?
Da. Izbor terapije je individualan za svakog pacijenta. Pošto pacijenti dugotrajno uzimaju antireumatike, koji često mogu da dovedu do oštećenja organa (prvenstveno želuca), potrebno je izabrati (naj)bezbedniji. Nije svejedno koji se lek protiv bolova izabere, jer pojedine studije dokazuju da u Srbiji godišnje umre 400-500 pacijenata zbog krvarenja iz želuca i creva, koji su uzrokovani dugotrajnom upotrebom nekih manje bezbednih antireumatika. Samoinicijativno lečenje i kupovina jeftinih lekova u apotekama, bez recepta, mogu dovesti do fatalnih posledica. Zato je ključ uspeha za lečenje reumatskih bolesti – saradnja između lekara i pacijenta!
Da li da svaki put idem kod lekara specijaliste kada me zabole leđa?
Prema preporuci Nacionalnog vodiča za lumbalni sindrom, većina bolesnika sa akutnim bolom u leđima se može lečiti kod lekara u ambulanti Domu Zdravlja, jer je priroda bolesti uglavnom benigna, a prognoza dobra. Tegobe traju najčešće par dana, a u 90% slučajeva prestaju do 6 nedelja. I posle ozdravljenja tegobe se mogu često ponoviti, ali se i tada očekuje pun oporavak.
Da li se precizna dijagnoza bola u leđima gotovo uvek postavi?
Ne. Lekar je dužan da od pacijenta uzme anamnezu (podatke o bolesti) i pregleda ga, a laboratorijska, rentgenološka i druga dijagnostika se ne savetuju, ukoliko se ne sumnja na ozbiljno oboljenje.
Da li da idem na CT ili magnetnu rezonancu samoinicijativno?
Ne, jer kod neurološki nekomplikovanog bola u leđima je nalaz svakako negativan, a pravi uzrok bola u leđima u pojedinim slučajevima i pored savremene dijagnostike, ostaje nejasan.
Da li dugotrajno bolovanje i lečanje ubrzava oporavak?
Ne. Nacionalni vodič za akutni lumbalni sindrom ne savetuje navedeno.
Da li početi odmah sa vežbama za leđa, kada se tegobe pojave?
Lekari uglavnom iskustveno ne savetuju vežbe u akutnoj fazi bola, jer mogu da pogoršaju bolest.