MUŠKA IMPOTENCIJA- uzroci i kako se leči

0
82

Impotencija ili seksualna disfunkcija je problem sa kojim se bar povremeno susreo relativno veliki broj muškaraca različite starosti. Za najveći broj parova, to je samo kratkotrajno razočarenje koje se može prevazići posle zadovoljvajučeg odmora i opuštanja,  ali za mnoge druge ovaj probllem postaje hroničan i perzistentan. Seksualna disfunkcija muškarca je širok pojam i odnosi se na:

  • Poremećaj libida

  • Poremećaj erekcije

  • Poremećaj ejakulacije

  • Poremećaj doživljavanja orgazma

Seksualnoj  disfunkcija muškarca se manifestuje nesposobnošću  da se ostvari zadovoljavajući seksualni odnos. Najčešća je erektilna disfunkcija:  nesposobnost da se postigne ili održi čvrsta erekcija koja omogućava penetraciju. Medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko problem traje duže od 6 meseci i, ili  u više od 50% pokušaja. Prevremena ejakulacija je nekontrolisana ejakulacija, pre ili neposredno po ulasku u vaginu. Retrogradna ejakulacija  je poremećaj na nivou vrata bešika, kada se sperma, umesto da bude potisnuta kroz penis u spoljašnju sredinu, vraća u bešiku.

UČESTALOST SEKSUALNE DISFUNKCIJE MUŠKARCA

U Americi oko 10% odraslih muškaraca je impotentno. U starijem uzrastu ovaj broj je veći. Posle 60 godina skoro svaki treći muškarac nije u stanju da postigne zadovoljavajuću erekciju. Istraživanje je koje sprovela farmaceutska kompanija Bayer u Srbiji tokom 2009 je ukazala  da je Približno, svaki treći građanin Srbije, uzrasta 35 do 65 godina je barem jedanput imao problema sa erekcijom, u toku protekle godine , što je u skladu sa podacima na globalnom nivou.

FIZIOLOGIJA  EREKCIJE

Poznavanje građe penisa je neophodno za razumevanje procesa erekcije. Penis se sastoji iz 2 kavernozna tela koja su postavljena sa dorzalne strane penisa i jednog spongioznog tela koje se nalazi centralno postavljeno sa ventralne strane, okružuje uretru- mokraćnu cev. Spongiozno telo  gradi i glavić penisa. Kavernozna tela se nalaze u čvrstoj ovojnici i ispunjena su posebno građenim krvnim sudovima koji imaju veliki kapacitet I omogočavaju njihovo  punjenje i širenje tokom erekcije. Sem povećanog protoka kroz arterije, za proces erekcije je neophodan i smanjen protok kroz vene koji omogućava zadržavanje krvi u kavernoznim telim. Sem očuvane anatomije pnisa i adekvatne funkcije krvnih sudova, normalna erekcija je uslovljena i normalnim nivoom muškog polnog hormona, testosterona i normalnom funkcijom nervnih centara i nerava koji su odgovorni za ovu regiju.

UZROCI  IMPOTENCIJE

Normalna erekcija zahteva koordinaciju kompleksne serije psihogenih i fizičkih faktora U ranim  teorijam koje su nastale pedesetih godina anksiznost je smatrana glavnim razlogom impotencije . Tada se smatralo da su psihološki problemi uzrok seksualne disfunkcije u 90% slučajeva. Sa boljim razumevanjem fiziologije erekcije ustanovljeno je da u oko 50% slučajeva postoji organska osnova koja dovodi do impotencije.
Vrlo grubo se svi oblici impotencije mogu podeliti na 2 osnovne grupe: organsku i psihognu
impotenciju. Dok se ranije smatralo da je najčešći uzrok impotencij psihogene prirode sada se ipak smatra da su uzoci najčešće organske prirode:

  • Vaskularne bolesti 33%

  • Diabetes 25%

  • Radikalna hirurgija u karlici 10%

  • Povrede (kičmena moždina)  8%

  • Endokrina oboljenja 6%

  • Lekovi 8%

  • Alkohol i droga 7%

  • Multipna  skleroza 3%

Dijabetes i obolenja krvnih sudova su najčešći uzroci organske impotencije. Dijabet dovodi do oštećenja malih krvnih sudova I nerava penisa, onemogućavajući njegovu normalnu funkciju.
Aretioskleroza, izazivajući promene na krvnim sudovima penisa smanjuje protok krvi. Kako je za normalnu erekciju potrebno I šestostruko povećanje protoka I najmanja redukcija protoka može da izazove poremećaje u erekciji i impotenciju.  Drugi tip vaskularnog poremećaja koji može da izazove impotenciju je povećan odtok krvi kroz vene i može da se javi zajedno sa promenama   na arterijama. Radikalna hirurgija u karlici radi odstranjivanja tumora debelog creva ili prostate kao i obolenja ili povrede kičmene moždine mogu da dovedu do impotencije zbog poremećaja inervacije penisa.
Drugi  uzroci organske impotencije mogu biti  hormonski poremećaji, infekcije prostate, alkoholizam pa čak i pušenje. Impotencija može da nastane kao posledica upotrebe određenih lekova, međutim nikad ne treba prekinuti terapiju bez prethodne konsulatcije sa lekarom koji ju je prepisao.
U poslednjih nekoliko godina se došlo do veoma interesantnih saznanja a to su da erektilna disfunkcija prethodi koronarnoj bolesti 2- 5 godina , ne utiče samo na kvalitet života već može biti signal  neke vaskularne bolesti i treba je shvatiti kao alarm koji pokazuje da nešto drugo u organizmu nije kako treba. U svetlu ovog saznanja , zabrinjavajuće deluje podatak da se muškarci jave lekaru u proseku 2 godine pošto uoče problem.

U okviru organskog porekla impotencije sve značajnije mesto zauzima „metabolički sindrom“ koji se manifestuje povećanjem nivo holesterola i triglicerida u krvi, povećanin nivoom šećera u krvi, povipenim krvnim pritiskom. U okviru ovog sindroma značajno mesto ima hipoginadizam, t.j. smanjenje nivoa testosterona u krvi, koje je konstatovano kod većeg broja starijih muškaraca. Time je srušen mit o klimakterijumu kao isključivo ženskoj kategoriji. Činjeni da do smanjenja nivoa polnih hormona  kod muškaraca dolazi kasnije i sporije nego kod žena, ali  ispitivanja nivoa testosterona sada spada u rutinsko ispitivanje pacijenata sa seksualnom disfunkcijom. Od posebnog je značaja da se nadoknadom nivoa testosterona može uticati na lečenje i drugih faktora u okviru metaboličkog sindroma.

Psihogena impotencija je takođe prisutna. Kako je psihogena impotencija rezultat poremećaja u osećanjima I raspoloženju  ona ima I specifične karakteristike. Početak je nagao, selektivna je u odnosu na partnera, prilikom masturbacije se može ostvariti normalna erekcija , noćne erekcije su normalne. Obično je udružena I sa osećanjem anksioznosti, griže savesti, straha, emocionalnim stresom, religioznim ili roditeljskim inhibicijama. Naravno, da bi se postigla dijagnoza  psihogene impotencije potrebno je odgovarajućim testovima isključiti njeno organsko poreklo. Najčešće primenjen oblike terapije je individualna psihoterapija. Ukoliko pacijent odbija  psihoterapiju ili ne reaguje na ovaj oblik terapije, mogu se primeniti alternativni oblici terapije koji se koriste kod orgnaske impotencije.

Otkrivanje uzroka impotencije se ne može obaviti  bez odgovarajućih ispitivanja koja su u nadležnosti urologa. Impotencija može biti samo simptom potencijalno ozbiljnog obolenja I zahteva medicinsku pažnju. Ignorisanje problema sigurno neće učiniti da on nestane.

DIJAGNOSTIKA  IMPOTENCIJE

Prvi korak u dijagnostici seksualne disfunkcije je detaljan razgovor sa pacijentom u cilju dobijanja detaljnih podataka o vrsti i prirodi problema sa erekcijom, seksualnim navikamai eventualnim propratnim obolenjima. Psihološki problemi se često nadgradjuju  na organsku impotenciju i tada je od pomoći učešče psihijatra ili psihologa.

U okviru ispitivanja se rade osnovni laboratorijski testovi kojima se može utvrditi postojanje dijabeta, povećane količine holesterola ili triglecerida u krvi kao i I hormonska ispitivanja. . Organsko poreklo impotencije se sa velikom verovatnoćom može otkloniti ukoliko se utvrdi psrisustvo noćnih erekcija. Za ovaj test postoje posebne naprave, ali i konac zategnut preko penisa između 2 flastera koji se odlepi ukoliko dođe do erekcije može da pruži zadovoljavajući odgovor.

Protok kroz arterijske sudove penisa se odredjuje pomoću Dopler ultrazvučnog pregleda, a za određivanje diskretnih promena na arterijama kao I  povećanog gubitka krvi kroz vene neophodno je uraditi arteriografiju penilnih sudova, pri čemu se poseban kontrast ubrizga u penis i na rentgenu prati njegov tok.

U dijagnostici organske impotencije , kao komplementarna ili samostalna procedura koristi se ubrizgavanje posebnih preparata u penis. Kod jednog broja pacijenata ubrizgavanje ovih preparata se koristi I u trajnom lečenju impotencije.

TERAPIJA  IMPOTENCIJE

Ukoliko se otkrije psihogena impotencija , sprovodi se psihoterapija. Ali, čak i u slučajevima gde postoji organska podloga impotencije, razgovor sa psihologom ili psihijatrom koji se bavi ovim problemom može biti od velike pomoći, pogotovu ukoliko učestvuju oba partnera.  Cilj ovih razgovora je da se smanji tenzija u braku, poboljša komunikacija među partnerima i stvori realističan pristup  u očekivanju efekata drugih oblika terapije.

MEDIKAMENTNA  TERAPIJA

Lekovi koji izazivaju proširenje krvnih sudova (vasodilatatori)  mogu pomoći jednom broju pacijenata, ali ovi lekovi se moraju koristiti uz striktnu medicinsku kontrolnu zbog propratnih efekata koje izazivaju. U ove lekove spada čuven Viagra, od skoro je sve više zamenjuje Cialis ili Levitra. Vazodilatatori se mogu koristiti i u vidu masti koja se nanosi lokalno na penis ali čak I tada mogu da izazovu sistemske efekte.
Yohimbine je preparat  koji se dobija iz ekstrakta Yohimbe, drveta koje raste u Africi i Indiji. Yohimbine se koristi u vidu tableta, ali može da izazove vrtoglavicu, nervozu I glavobolju. Povečan nivo hormona Prolaktina može da izazove impoteniji kao izolovan simptom I tada se koriste lekovi koji utiču na smanjivanje njegove koncentracije u krvi. Snižen nivo testosterona  treba nadoknadati uz prethodno iskljuvanje eventualnih oboljenja prostate . Dodavanje testosterona nije dovelo do povećane sklonosti ka karcinomu prostate tako da se testosteron može davati u injekcijama, tabletama ili u vidu gela koji se nanosi na kožu.

Spoljna vakuum terapija kod nas poznata kao VEP ima opravdanja kod pojednihih pacijenata. Funkcioniše na principu izazivanja vakuuma koji dovodi do povećanog dotoka krvi u penis, a postavljenjem omčice oko korena se smanjuje gubitak krvi kroz vene. Ova naprava se može koristiti kao trajna ili kao privremena terapija. Postoji mali broj kontraindikacija kao što su infekcija u karlici, problem sa koagulacijom krvi, leukemija i sl. Zahteva određenu spretnost u rukovanju, ali većin pacijenata koj ga koristi je zadovoljna postignutim efektom.

Najveći broj pacijenata sa impotencijom se leči ubrizgavanje lekova direktno u penis. Za ovu svrhu se koriste Papaverin ili  još bolji Prostin ( Prostaglandin E1 ). Pacijenti se obuče da injekciju daju sami sebi . Na ovaj način se postiže erekcija koja se može održati nekoliko sati. Samo u retkim slučajevima dolazi do komplikacije koja se naziva Priapisam koji predstavlja dugotrajnu I bolnu erekciju koja nastaje kao posledica zgrušavanja krvi u krvnim sudovima penisa koja zaheva hitno hirurško lečenje.

HIRURŠKO LEČENJE IMPOTENCIJE

U hirurško lečenje impotencije spadaju rekonstruktivne operacije na krvnim sudovima penisa kao i ugradnja penilnih proteza.

Podvazivanje vena pri korenu penisa je relativno uspešna procedura kod malog broja pacijenata kod kojih se dijagnostikuje povećano tok krvi kroz vene. Opracija je utoliko uspešnija ukoliko je pacijent mlađi.

Smanjen arerijski protok se teško može hirurški korigovati. Sedamdesetih godina su ove operacije relativno često primenjivane ali se nisu pokazale uspešnim. Sada se kao alternativa, pacijentima sa arterijskom penilnom insuficijncijom nudi ili interkavernozna medikamntna terapija ili ugradnja proteze.
Postoje 2 osnovna tipa penilnih proteza : semirgidne I proteze na naduvavanje.

Semirigidne proteze se sastoje od 2 cilindra koja se ugrađuju u kavernozna tela. Tehnički se najlakše postvljaju, jeftinije su I izazivaju najmanji broj komplikacija ali penis održavaju stalno u erekciji.
Proteze na naduvanje su znatno složenije konstrukcije što utiče kako na cenu tako I na komplikovaniju primenu. Sastoje se iz 2 cilindra na naduvavanje koji se postavljaju u kavernozna tela. Rezervoar sa tečnošću koja puni cilindre se postavlja  u trbuh a pumpica se nalazi u mošnicama. Pomoću pumpice se tečnost usmerava iz rezervoara usmerava u cilindre  čime se izaziva erekcija I obrnuto. U toku upotrebe može da dodje do prskanja rezervoara ili opstrukcije ili curenja na cevčicama kojima su delovi ovog mehanizma povezani.

Na osnovu gore iznetih podataka može se zaključiti da impotencija nije neizbežna posledica starenja i da nije neizlečiva. Skoro svaki pacijent  sa impotencijom može očekivati pomoć. Svaki od prikazanih terapijsim metoda ima i svoje prednosti i svoje nedostatke. U dogovoru sa lekarem se može odabrati onaj koji je najbolje prilagođen individualnim potrebama i očekivanjima svakog pacijenta.

Dr Vinka Vukotić

Specijalistička urološka ordinacija TTC