Osteoporoza je bolest koju karakteriše smanjenje koštane mase, poremećaj njene strukture, smanjena mineralizacija kosti što rezultuje smanjenjem njene čvrstine i elastičnosti te povećanom mogućnošću i učestalošću preloma. Kod obolelih od zosteoporoze karakteristični su, osim preloma kosti pri padu, kompresivni prelomi kičmenih pršljenova. Takvi prelomi uzrokuju dugotrajnu i jaku bol u donjem delu leđa,gubitak visine i pogrbljenost i posledičnu deformaciju i invaliditet. Postmenopauzna osteoporoza koja nastaje zbog smanjenja lučenja ženskih polnih hormona je najčešći oblik ove bolesti. Senilni oblik osteoporoze predstavlja smanjenje koštane mase u starijoj populaciji. Primećuje se podjednako u oba pola nakon 70. godine života. Najčešći uzroci su nedovoljan unos ili nemogućnost iskorištavanja kalcijuma iz hrane, manjak vitamina D zbog nedovoljnog boravka na suncu i smanjena aktivnost ćelija koje izgrađuju kost. Ostali oblici osteoporoze su sekundarni oblici jer neko drugo patolško stanje-dugotrajna bolest,primena lekova,način života-dovode do remodelovanja kosti i smanjenja koštane mase.
Postoji široka paleta lekova za lečenje osteoproze ali prevencija i dalje ostaje kamen temeljac u borbi protiv ove bolesti. Rana dijagnoza i pravovremeni početak lečenja su od izuzetnog značaja, posebno kod osoba koji imaju jedan ili više faktora za osteoporozu. Ciljevi lečenja osteoporoze su:prevencija preloma,stabilizacija i .povećanje gustine koštane mase, uklanjanje simptoma preloma i deformiteta kosti, očuvanje i unapređenje funkcionalne sposobnosti.
Lekovi za lečenje osteoporoze grupisani su u tri grupe:
1.Lekovi koji zaustavljaju razgradnju kosti
2.Lekovi koji podstiču izgradnju kosti
3.Lekovi koji podstiču izgradnju i zaustavljaju razgradnju kosti
Bifosfonati su lekovi koji zaustavljaju razgradnju kosti. Bifosfonati su najbrojnija i najviše upotrebljavana grupa lekova. Ovi lekovi dovode do povećanja mineralne gustine kosti,smanjuju aktivnost osteoklasta izazivajući njihovu apoptozu blokiranjem enzima farnezil pirofosfat sintetaze. Bifosfonati su sintetski analozi pirofosfata,efikasnost zavisi od građe i dužine bočnih lanaca. Slabo se resrbuju iz gastrointestinalnog trakta ali imaju snažan afinitet za mineralnu površinu kosti. Najveći deo resorbovang leka kumulira se u kostima dok se manji deo izluči urinom. Lekovi u kostima mogu ostati mesecima i godinama, što zavisi od metabolizma kosti i stepena koštane razgradnje. Neželjena dejstva oralnih bifosfonata su: nadražaj gornjih delova GI trakta-ezofagitis, ulceracije, što se može smanjiti pravilnim uzimanjem leka ujutru na prazan stomak pola sata pre doručka sa 2dl obične vode, stajanjem ili kretanjem u uspravnom položaju najmanje 30 minuta nakon uzimanja leka. Ređa neželjena dejstva:hipokalcijemija, osteomalacija,kožni raš.
Najviše upotrebljavan bifosfonat je alendronat u dozi od 70mg jednom nedeljno. U kliničkom ispitivanju alendronata kod postmenopauznih žena, zabeležena je manja učestalost preloma kičmenih pršljenova za 50%, kao i distalnog dela podlaktice i vrata bedrene kosti. U kliničkom ispitivanju ibandronata,primenjenog jednom mesečno u dozi od 150mg, zabeležena je povećana gustina kostiju (BMD) kao kod alendronata. Mogućnost primene ibandronata jednom mesečno obezbeđuje bolju saradnju i redovnije uzimanje leka, što predsatvlja jedan od osnovnih preduslova uspešnog lečenja.
ZU Apoteka “Smederevo” Smederevo
