Koliko niske temperature nepovoljno utiču na astmatičare

195

Koliko niske temperature i oštar i hladan vazduh zaista nepovoljno utiču na astmatičare najbolje pokazuje podatak do koga su došli stručnjaci iz Kliničkog centra Srbije. Prof. dr Vesna Petrović Bošnjak, direktor Poliklinike Kliničkog centra i predsednik Udruženja za astmu ustanovila je da se u januaru za 30 odsto povećao broj pacijenata obolelih od astme na bolničkom lečenju, ali i onih koji zbog ovog problema dolaze u ambulantu.

– Svake godine u januaru imamo najviše ovakvih pacijenata. To se dešava zbog jako niskih temperatura, kao i zbog toga što su oni u ovo vreme posebno ugroženi virusnim infekcijama i izlaganja alergenima. Zato se njima posebno preporučuje da se vakcinišu protiv gripa, da ne izlaze napolje rano ujutru kad su velike hladnoće, da se dobro obuku, zaštite disajne organe i unose dosta vitamina – kaže prof. Bošnjak za Glas. Ona napominje i da je inače broj obolelih od astme sve veći i u svetu, pa i kod nas.

– Astma je teško, i jedno od najčešćih hroničnih oboljenja, na čije pojavljivanje utiče pre svega nasledni, a zatim i spoljašnji faktori. Neko može da ima genetske predispozicije da dobije astmu, ali to može da se ne ispolji ukoliko živi u zdravoj sredini. Međutim, sve veće zagađenje okoline, duži boravak u zatvorenom prostoru, pogotovu tamo gde ima duvanskog dima, grinja i buđi, nezdrav način ishrane, veća primena antibiotika i slaba fizička aktivnost osnovni su razlozi zbog kojih astme ima sve više, pogotovu u urbanim sredinama. Izlaganje ovakvim pokretačima dovodi do suženja disajnih puteva – kaže prof. Bošnjak.

Zato, prema njenim rečima, zapadni savremeniji način života ima vrlo nepovoljan uticaj na alergijske bolesti. Rizik da obole od astme je veći za osobe koje žive u gradu, kao i za decu čija oba roditelja imaju astmu.

– Poseban problem sa astmom kod nas je taj što se ona ne dijagnostikuje na vreme, a i kad se otkrije ne leči se redovno. U više od 50 odsto slučajeva ona se otkrije do druge decenije života, a može da se otkrije i u 70. godini. Najčešći problem sa dijagnostikom kod dece jeste to što roditelji posumnjaju pre na bronhitis ili upalu pluća, a ne proveravaju da li dete ima astmu.

U Srbiji čak ne postoje ni precizni podaci o broju obolelih od astme. Pretpostavlja se da astmu ima pet do sedam odsto odraslog stanovništva. Jedna međunarodna studija koja je urađena i u našoj zemlji pokazala je da osam odsto dece između šest i sedam godina, i 13 i 14 godina ima astmu – navodi naša sagovornica. Sa starijima je, kako ona kaže, problem taj što i kad otkriju astmu, ne leče je redovno.

– Kod nas oboleli obično uzimaju pumpice samo onda kad im je loše, a u stvari treba da redovno uzimaju inhalacijske kortikosteroide koji su doveli do revolucije u lečenju ove bolesti – kaže prof. Bošnjak.

Izvor:astma.rs

PODELI