Klasična homeopatija – sagledava čoveka kao jedinstvenu celinu fizičkog, mentalnog i emotivnog dela

„Zdravlje jednog organizma zavisi isključivo od života koji ga pokreće“, dr Samuel Hahnemann

Homeopatija je medicinski sistem koji je osnovao dr Samuel Haneman poreklom iz Nemačke.

Homeopatski sistem lečenja ima holistički pristup. Holizam je mesto gde su telo i um povezani, gde govore istim jezikom.
Ovakav pristup sagledava čoveka kao jedinstvenu celinu fizičkog, mentalnog i emotivnog dela koji funkcioniše u međuodnosu sa okolinom i Univerzumom. Sva stanja i bolesti se moraju sagledati u ovom kontekstu.
Hipokrat je govorio da „najpre treba lečiti dušu, a tek onda telo“, i da pacijentu treba „ponuditi najpre reč, a tek nakon toga lek“.

Zato je princip i način lečenja u homeopatiji individualan. Svaki čovek je jedinstvena celina. Haneman je smatrao da su simptomi bolesti znak borbe organizma protiv te bolesti i pokušaj da se povrati izgubljena ravnoteža. Zadatak lekara je da primeni način lečenja koji će povećati otpornost organizma i pomoći mu da se odbrani.
Da bi homeopata dobio sve neophodne podatke potrebno je da obavi razgovor sa Vama i postavi različita pitanja, kao npr: da li ste zimogrožljivi, pijete li hladne napitke kada ste prehlađeni, da li se bol javio prvo na levoj pa je prešao na desnu stranu, kako reagujete u nekim situacijama.. To je jedini način da se dobije kompletna slika jednog organizma. Kako je Haneman često govorio da je bolest unutrašnji proces koji se odvija po nekim pravilima ali da osim telesnih komponenti uključuje i misli i osećanja.

U homeopatiji se koristi termin vitalna sila. Sva živa bića pokreće vitalna (životna) sila. To je unutrašnja snaga organizma, neispevana pesma našeg bića koja postoji u nama i uvek je sa nama.
Princip vitalne sile objašnjava celovitost organizma, njegovu individualnost, posebnost u reagovanju i ispoljavanju. Pojava simptoma je zapravo pokušaj tela da signalizira poremećaj vitalne sile.
Nauka postojanje vitalne sile definiše kroz pojam psiho neuro endokrino imunološke osovine čime se suštinski objašnjava da svako ispoljavanje na telesnom, mentalnom, emotivnom ili bilo kom drugom planu je posledica narušene samoregulacije na jednom od nivoa ove osovine.
Na kom nivou će poremećaj nastati zavisi od predispozicije tog organizma, njegovih sklonosti i slabih polja.

Ovakav pristup je potpuno drugačiji od pristupa u klasičnoj medicini jer se rukovodi osnovnim principom  „Similia similibus curentur“, u prevodu „slično se leči sličnim“.
Šta to znači? Ako jedna supstanca kod zdrave osobe dovede do pojave određenih simptoma, onda ta ista supstanca može da izleči te iste simptome koji se jave kao posledica bolesti.
Homeopatski lekovi se prave od supstanci biljnog, mineralnog, životinjskog i hemijskog porekla. Nakon što se napravi matična tinktura, uzima se jedna kap tog rastvora, meša sa alkoholom i snažno protrese određeni broj puta. Tako smo dobili homeopatski lek određene potencije.
Suštinska razlika između konvencionalnog (hemijskog) i homeopatskog leka je u tome na koji način se informacija leka prenosi na biološki sistem (organizam)-preko supstance ili preko energije. Kod konvencionalnih lekova aktivni sastojak je supstanca (materija). Tako znamo da jedna tableta ili kapsula sadrži određeni broj miligrama aktivne supstance. Kod homeopatskih lekova supstanca je veoma razblažena i aktivni sastojak je energija.
Dakle, lekovitost homeopatskog leka nije vezana za materiju već za energiju. Haneman je došao da zaključka da veoma razblaženi lekovi mogu da leče samo ako su homeopatski potencirani, odnosno energizirani putem protresanja i tako potencirani ne sadrže materijalne delove prvobitne supstance.

Dr Rajan Šankaran je rekao: „Ako smo u stanju živeti u sadašnjem trenutku onda situaciju sagledavamo onakvu kakva jeste. Tu nema konflikta. Situacija ostaje samo situacija i ne prelazi u problem.
Ako je situacija povezana sa nekim prošlim događajem i potvrđuje lažnu / pogrešnu percepciju stvarnosti onda prelazi u problem. Tako počinje proces u kome svaka naredna situacija postaje problem i samo se nadovezuje na prethodni. To prati osobu kroz čitav život, pravi deluziju koja upravlja njegovim životom i kroz čiju prizmu on sagledava sve situacije. Shodno tome i odgovor na te situacije postaje neadekvatan“.
Zabluda nas sprečava da vidimo stvari onakvim kakve one zaista jesu. Homeopatski lek stvara svesnost o tome tako što uspostavlja kontakt između Vas i situacije koja je proizvela tu zabludu.

dr Jelena Damjanović

Internistička ordinacija “HOLITIMED”