Pojačana maljavost predstavlja prisutnost većeg broja malja na mestima gde se normalno nalaze ili pojačan rast malja kod žena, na mestima koje nisu kod žena karakteristične, tj. pripadaju muškom tipu maljavosti. Pojačana maljavost može biti fiziološka, odnosno nije manifestacija hormonskog disbalansa. Međutim, ako se javi iznenada i pojačava se tokom vremena i ima drugih kliničkih manifestacija, onda se radi o hirzutizmu.
Šta je to hirzutizam?
Hirzutizam predstavlja prekomerni porast dlaka kod žena na delovima tela gde je dlaka pod androgenom kontrolom i gde se viđa terminalna, crna, dlaka kod muškaraca posle puberteta. Ove regije su: nausnice, brada, grudi, donji deo stomaka i unutrašnja strana natkolenica. Do pojačanog rasta dlaka često dolazi kod endokrinih oboljenja. U osnovi ovih poremećaja, a najčešće su to oni u okviru sindroma policističnih jajnika, nalazi se hiperandrogenizam, i on se kod većine obolelih može dokazati biohemijskim analizama krvi i/ili urina. U malom procentu slučajeva, ove analize postaju nedovoljno osetljive da bi se pomoću njih mogao utvrditi uzrok hirzutizma. Takođe, pojačana maljavost može biti posledica nasledne strukture kože, u kojoj su ćelije kože osetljivije na hormone u krvi. Tada su sve analize hormona uredne, a problem postoji. Često je u pitanju nasledna sklonost, kada osoba navodi da i članovi porodice imaju sličan problem. U ovim slučajevima maljavost je pojačanog stepena konstantno i ne pogoršava se tj. ista je od dobijanja sekundarnih polnih karakteristika u pubertetu i adolescenciji. Izvesno pogošanje u ovim slučajevima evidentno je posle 40. godine a posebno posle menopauze, kada se i kod žena koje nisu imale pojačanu maljavost ona javlja.
Koji su sve uzroci zbog kojih dolazi do pojačane maljavosti?
Uzroci koji dovode do nastanka hirzutizma kod odraslih žena su: Cushingov sindrom, sindrom policističnih jajnika, hiperinsulinemija, hipotireoza, hiperprolaktinemija, itd. U nastanku hirzutizma pored rasnih, kulturnih i socijalnih uticaja, i psihološki faktori imaju značajnu ulogu. Pojedini autori smatraju da, za hirzutizam, stres može istovremeno predstavljati i uzrok i posledicu. Veoma retko (manje od 1% slučajeva) hirzutizam može biti izazva i tumorima jajnika. Upotreba jednog broja kontraceptivnih pilula može dovesti do nastanka hirzutizma. Kod jednog broja pacijentkinja govorimo o idiopatskom hirzutizmu kada nije moguće i pored brojnih ispitivanja, pronaći razlog nastanka hirzutizma.
Koliki je uticaj genetike?
Rezultati molekularnih i genetskih ispitivanja ukazali su na značajnu povezanost polimorfizma na određenim genskim lokusima sa pojavom sindroma policističnih jajnika kod osoba s hirzutizmom. Istovremeno, utvrđena je značajna povezanost izmežu genskih varijacija i nivoa ukupnog testosterona u nastanku sindroma policističnih jajnika i hirzutizma. Takođe, deficit jednog broja enzima ima veoma važnu ulogu u nastanku hirzutizma.
Gde je ona najizraženija kod žena, a gde kod muškaraca?
Kod žena hirzutizam se najčešće manifestuje na: nausnicama, bradi, grudima, donjem delu stomaka i unutrašnjoj strani natkolenica. Kod muškaraca ne možemo govoriti o hirzutizmu već o pojačanoj maljavosti. Povećana maljavost može imati veliki psihosocijalni efekat kako kod ženskog tako i kod muškog pola.
Da li je to hormonski poremećaj?
Pojedini autori pod sindromom policističnih jajnika podrazumevaju udruženu pojavu gojaznosti, amenoreje, hirzutizma i neplodnosti. Savremena dijagnostička sredstva omogućila su otkrivanje ovog sindroma kod određenog broja, inače zdravih žena. Pored poremećaja u lučenju gonadotropnih hormona i androgena, nivo estrogena može biti povišen ili nepromenjen, dok nivo LH i odnos LH/FSH rastu. Često je prisutna nasledna predispozicija za insulinsku rezistenciju koja zajedno sa gojaznošću dovodi do daljeg razvoja hiperandrogenizma, dislipidemije, hipertenzije i dijabetesa tip 2. Svi ovi razlozi predstavljaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja.
Koliko žena pati od pojačane maljavosti i koliko muškaraca? Koliko je rasprostranjena?
U SAD hirzutizam je čest. Procenjuje se da se manifestuje kod svake dvadesete žene u reproduktivnom periodu. Familijarno javljanje hirzutizma najčešće se viđa na jugu Evrope i na jugu Azije.
Da li je istina da antibebi pilule smanjuju maljavost?
Kontraceptivne tablete imaju značajno mesto u lečenju hirzutizma. Međutim, treba imati na umu da jedan broj ovih preparata može pogoršati već postojeće stanje. Pre započinjanja lečenja neophodan je pregled dermatologa, ginekologa i endokrinologa koji će zajedno pronaći najbolji terapijski modalitet.
Da li je istina da se maljavost češće javlja kod tamnoputih žena?
Familijarni hirzutizam se najčešće viša kod belaca koji imaju tamniju boju kože. Retko se viđa kod stanovnika subsaharske Afrike, afroamerikanaca i indijanaca.
Kako se leči maljavost i da li može potpuno da se sanira?
Neophodno je da se kod svakog pacijenta sa pojačanom maljavošću razmotri postojanje hormonskog disbalansa i da se u saaradnji sa ginelogom i endokrinologom utvrdi neophodnost hormonske terapije. Samo uklanjanje dlake, uz hormonsku terapiju ako je neophodna, može se postići najefikasnije laserskom fotoepilacijom koja ima daleko najbolje rezultate u poređenju sa depilacijom voskom, brijanjem, korišćenjem pincete ili uklanjanjem dlake elektrokauterom. Komparacijom nekoliko vrsta lasera koji se koriste u laserskoj fotoepilaciji najbolji rezultati pstignuti su primenom aleksandritnog ili pojedinih diodnih lasera. Neophodan uslov za lasersku fotoepilaciju je da osoba ima crnu dlaku i svetlu kožu kao i da se pridržava uputstava koje će dati dermatolog pre započinjanja terapije. Na tržištu postoji veliki broj IPL aparata (engl. Intense Pulse Light) za epilaciju, koji imaju daleko slabiji efekat u odnosu na laser i veći rizik od nastanka opekotina. Naravno, preduslov za uspešnost intervencije je obučenost dermatologa koji obavlja intervenciju, efikasan aparat i pre svega dobra saradnja između pacijenta i lekara.
Trajna epilacija – koliko je zapravo delotvorna?
Trajnost je još uvek tema za diskusiju. Ono što su studije pokazale jeste dugotrajnost, merena godinama. Ukoliko postoji hormonski poremećaj epilacija laserom je efikasna, ali ne kao kod osoba bez hormonskog poremećaja. Efikasnost tretmana je individualna i kod osoba s urednim hormonskim statusom je 75-95%.