Pod prolivom se podrazumeva pojava većeg broja neformiranih, kašastih ili tečnih stolica. Takva stolica može ponekad da sadrži krv i/ili sluz. Letnji prolivi su uzrokovani mikroorganizmima koji se prenose prljavim rukama i kontaminiranim namirnicama. Najčešće se radi o bakterijama i bakterijskim toksinima kao i virusima čijem razmnožavanju pogoduju visoke temperature.
Ne treba se plašiti proliva jer je on odbrambena reakcija organizma na infektivni agens. Ukoliko proliv nije profuzan, ako nema više od 5-6 stolica dnevno i ako nije praćen upornim povraćanjem, uz adekvatan unos tečnosti, moguće je sanirati bolest bez intervencije lekara.
Lečenje se bazira na:
nadoknadi tečnosti
pravilnoj ishrani
primeni probiotika
Proliv može da prouzrokuje znatan gubitak tečnosti i minerala. Nadoknada tečnosti je najvažniji aspekt lečenja proliva. Za tu namenu postoje adekvatni preparati koji imaju optimalan sastav za oralna rehidraciju, a rastvaraju se u vodi (Orosal). Ohlađen, nezaslađen biljni čaj , negazirana mineralna voda, nemasne supe prestavljaju odlične alternative. Ne treba davati voćne sokove i gazirane napitke.
Drugi vid borbe protiv proliva je adekvatna dijetalna ichrana. Savetuje se upotreba banana, barenog pirinča ,krompira, šargarepe, kompota od jabuka i supe od posnog mesa. Treba izbegavati slatkiše, mleko i mlečne proizvode, masna i teže probavljiva jela.
U lečenju proliva probiotici u kapsulama su dobro došli, jer sadrže sojeve bakterija ( laktobacillus ) koji pomažu obnavljanju normalne crevne flore. Probiotici se mogu uzimati i bez preporuke lekara, u dozi koju vam preporuči apotekar, do pojave formirane stolice.
Većina proliva prolazi za dva do tri dana uz adekvatnu nadoknadu tečnosti, dijetu i primenu probiotika. Stručnu medicinsku pomoć potrebno je zatražiti kada je proliv uporan, traje nekoliko dana uz povišenu telesnu temeperaturu, opštu slabost i malaksalost i pojavu krvi u stolici.
U letnjem periodu, koji naročito pogoduje razmnožavanju bakterija, nepažnja prilikom pripremanja,čuvanja i transporta hrane kao i nedovoljna higijena ruku mogu dovesti do nastanka crevnih infekcija i intoksikacija.
Prevencija trovanja hranom je vrlo važna i sastoji se u higijenskom rukovanju namirnicama. U tom smislu preporučuje se : pranje ruku i čišćenje radnih kuhinjskih površina, adekvatna termička obrada namirnica, temeljno pranje voća i povrća i čuvanje namirnica na niskim temperaturama.
dr Nada Emiš
