Heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema ni jedna druga žitarica. Na zeljastoj stabljici razvija se i do 2000 krupnih mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova složenih u grozdaste cvatove vrlo bogate nektrom. Cvetovi se razvijaju neujednačeno tako da vrijeme cvetanje traje i do 30-tak dana. Stoga poljoprivrednici koriste tu prirodnu simbiozu pčela i heljde dvojako: dovoze košnice pčela u cvatuću heljdu, pa istovremeno dobivaju izvrstan med i povećavaju prinos heljde maksimalnom oplodnjom, koja može biti i do 50% veća od one bez pomoći pčela.
Heljda pripada grupi medonosnih biljaka i zavisno od vremena setve može predstavljati odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda kada nema drugih medonosnih biljaka. Cvetovi su bogati nektarom, a i polenom, a cvetanje biljaka traje dugo, tako da pcele u povoljnim meteorološkom uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti i proizvesti do 300 kg meda.
Heljdin med je najtamniji med među cvetnim vrstama, vrlo oštrog mirisa . Ukus heljdinog meda je opor, sladunjav i oseća se dugo u ustima nakon konzumacije. Heljdin med je takođe veoma tamne boje. Opšte je pravilo da tamniji med ima veće antioksidantno dejstvo nego svetliji med. Zbog ove karakteristike tamniji med je po pravilu uvek bogatiji mineralima od svetlijeg. Heljdin med pomaže deci i odraslima sa kašljem i prehladama više nego brojni lijekovi. Ako dijete kašlje i ima prehladu, jedna kasika meda pre spavanje može olakšati kašljanje i omogućiti mu miran san. Zapadna narodna medicina preporucuje heljdin med za lečenje bolesti kože i krvnih sudova, bolesti živaca i tegoba sa želucem. Kineska tradicionalna medicina koristi med od heljde za lečenje dečjeg mokrenja u krevetu. Biljka heljde je odlična za proizvodnju meda, pa je stoga pčelari uzgajaju često samo u ove svrhe.