Jelenina mama: “Eh, ćero moja, u naše vreme preduzeće je organizovalo dopunske odmore radnika, sin-dikalna letovanja i rekreaciju, i radno vreme nije moglo da traje više od 8 sati…” Socijalističko državno ure-đenje pokazalo je mnoštvo slabosti. Ipak, i pored tih slabih strana, postojala su i neka pozitivna dostignu-ća. Savremeni koncepti brige društva o javnom zdravlju preslikavaju mnoga od ovih rešenja, ali danas, ipak više iz materijalnih razloga (većeg profita, manjih zdravstvenih troškova) nego iz ideoloških i humani-tarnih namera.
Danas u našoj zemlji, pri prelasku na model tržišne ekonomije i pri povratku sa državne i društvene svoji-ne na koncept privatne svojine, u društvu vladaju prilično surovi uslovi za radnike, a samo društvo brigu o udobnosti i humanizaciji uslova rada stavlja pomalo u drugi plan. Savremene razvijene države su upotre-bile stara istraživanja i iskustva, i oblast ranije poznatu kao “rekreacija u radnoj pauzi” preveli u “fitnes na radnom mestu”. I eto, danas, nešto što smo odlično poznavali, ponovo ćemo “kupiti” tek kad nam se proda u novoj ambalaži, sa zapada. Zašto ne bismo počeli sami?
Dok se mi još uvek mrštimo na elemente koji nas podsećaju na bivša vremena, u razvijenim državama cveta “fiskultura u radnoj pauzi”, kako zbog interesa radnika tako i zbog interesa poslodavaca. Dobro, do-bro, ne moramo to zvati fiskultura. Neka bude fitnes, jer to zaista i jeste, a i moderno je.
Šalu na stranu, istraživanja u velikim kompanijama pokazala su da vežbanje usred radnog vremena po-većava mentalnu budnost i produktivnost u narednih 4 do 5 sati.
Najnoviji pregled u Sjedinjenim Američkim Državama pokazao je da radnici koji učestvuju u nekoj formi vežbanja propuste 40% manje radnih dana od onih koji ne vežbaju uopšte. Istraživanja potvrđuju da spo-sobniji i zdraviji radnici imaju manje i niže dugoročne medicinske zahteve, da su troškovi za njihove one-sposobljenosti niži, da su produktivniji i zadovoljniji poslom. Izveštaj kompanije Jonson & Jonson govori da je broj dana bolovanja smanjen 13% nakon prve godine organizovanog vežbanja, a nakon druge go-dine smanjen za još nekoliko dana. U Americi oko 100 miliona radnih dana je izgubljeno svake godine zbog bolova u donjem delu leđa, što zaposlene košta 20 milijardi dolara od čega 8,75 milijardi dolara tra-že da im se kompenzuje. Dr Gavriel Salvendy je testirao sposobnost donošenja odluka u devetomeseč-nom istraživanju na 80 rukovodioca koji su počeli redovno da vežbaju. Na kraju istraživanja, fitnes nivo se podigao 22%, a sposobnost donošenja komplesnih odluka čak 70% . Motorola je vratila 3,15 dolara na svaki uloženi dolar na fitnes programe zaposlenih. PepsiCo je ustanovila da se fitnes program 300% is-platio. Na svaki uloženi dolar, vratila su im se tri. To bi bili argumenti koje možete da izložite vašem poslo-davcu kada kao grupa želite da ga ubedite da je pametno da pruzme deo troškova za vaš fitnes program.
A argumenti koji bi trebalo vas da ubede da u pauzi ne sednete uz cigaru i kafu, već da protegnete i raz-mrdate mišiće, protrčite uz stepenice 2-3 puta, ili uradite neku vežbu disanja ili relaksacije su sledeći:
Zdravstveni razlozi – sasvim sigurno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, a i nema više hladnih ruku i još hladnijih nogu, dakle poboljšanje cirkulacije. Smanjenje napetosti, zamorenosti, neprokrvljenosti ili bolova u određenim delovima tela, smanjenje broja povreda na radu, i nepobitno usporavanje procesa starenja. Jako bitno – smanjenje pojave gojaznosti. Funkcionalni razlozi su povećanje radne sposobnosti, pokretanje fizioloških procesa i poboljšanje držanja tela i sprečavanje pojave akutnog zamora. Motorički razlozi – mnogo bolje opšte fizičke sposobnosti, bolja koordinacija i poboljšanje ostalih antropomotoričkih sposobnosti.
Psihološki razlozi su povećanje koncentracije, popravljanje pažnje, popuštanje psihičke napetosti i emoci-onalno rasterećenje, povećanje prijatnih subjektivnih osećaja živahnosti, jačine, opuštenosti, staloženosti, ugodnosti, svežine, energičnosti, veselosti i uspešnosti. Zadovoljenje potrebe za kretanjem čini i veću sposobnost podnošenja stresa i veću sposobnost donošenja odluka, emocionalnu stabilnost, veću moti-vacija za rad i zadovoljstvo poslom i niži stepen subjektivnog osećaja zamora.
Imamo i pedagoške razloge, kao što je stvaranje dobrih navika u vidu korišćenja pravilnog odmora pri umoru van radnog mesta, promena stavova prema aktivnoj pauzi i fizičkom vežbanju uopšte i povećanje redovnosti samostalnog izvođenja vežbi na radnom mestu. Shodno tome, i sociološke razloge, jer se evi-dentno poboljšava radna disciplina i povećava tolerancija u međuljudskim odnosima. Sve to nas dovodi do proizvodnih razloga, tj. zašto bi neki poslodavac, direktor ili generalni menadžer uložio vreme, novac i eventualni trud u program fitnesa na radnom mestu. Sasvim sigurno, poboljšana produktivnost, otud i ma-nji broj grešaka i škarta na radu, manje izostajanje sa posla, veća efektivnost i efikasnost rada, povećan stepen iskorišćenosti radnog vremena, manje spontanih prekida rada…
Pise: prof. Nina Stojadinović, Ninas Fitnes Tim