Da li ishrana ima značaj za degenerativne reumatične bolesti?
Degenerativne reumatične bolesti ili artroze se uglavnom ispoljavaju u osoba starije životne dobo i posledica su “starenja” hrskavice odnosnoponavljanih mikrooštećenja. Ispoljavaju se po pravilu najčešće na velikim zglobovima koji nose telo kao što su kukovi i kolena i u najpokretljivijim segmentima kičmenog stuba – vratnom i slabinskom delu. Sa aspekta ishrane najvažnija je kontrola telesne težine koja ne sme biti prekomerna jer rezultati ispitivanja pokazuju da deset kilograma manje u telesnoj težini znači 50% manje bolova u artrotičnim zglobovima kukova ili kolena.
Koje su odlike ishrane bolesnika sa zapaljenskim reumatskim bolestima?
Prof dr sci med Dušan Stefanović : Zapaljenske rumatične bolesti obuhvataju širu grupu oboljenja čija je odlika zapaljenje zglobova ili artritis.Tačan uzrok njihov se i danas ne zna ali se smatra da značajan udeo u njihovoj pojavi nosi nasledje u sadejstvu faktora okoline (infektivni i drugi) koji pokreću zapaljenje u zglobovima. Zapaženo je da stanju hroničnog zapaljenja najviše odgovara tzv. mediteranska ishrana a to znači upotreba maslinovog ulja, lakih mesa ribe, voća i povrća. Preporučuje se spremanje ovih namirnica kuvanjem u vodi ili na pari. Pri tome ne treba smetnuti sa uma da najzačajniju ulogu u lečenju hroničnih artritisa imaju antizapaljenski lekovi.
Šta je bitno u ishrani osoba sa osteoporozom?
Prof dr sci med Dušan Stefanović : Da bi naše kosti bile zdrave treba stalno ulagati u njih tokom celog života. Pre svega, neophodno je u potrebnim količinama unositi kalcijum i vitamina D. Kalcijum je mineral neophodan za normalnu „izgradnju „ koštanog tkiva. Dnevno treba uneti od 1000 d0 1200mg kalcijuma i to ako je moguće kroz ishranu namirnicama koje su bogate kalcijumom kao što su mleko i mlečni proizvodi, zeleno povrće, riba itd. Da bi se kalcijum iz creva resorbovao u krvotok i ugradio u kosti neophodan je vitamin D čiji se aktivan oblik sintetiše uzastopnim biohemijskim raekcijama u koži, jetri i bubrezima. Za normalnu sintezu vitamina D najčešće nije dovoljan samo unos putem hrane već i redovno izlaganje sunčevim zracima a po potrebi i nadoknada putem različitih preparatra vitamina D. U svakom slučaju za zdravlje naših kostiju neophodno je oko 1000 jedinica vitamina D dnevno.
Da li odredjen način ishrane ima značaja u lečenju gihta?
Prof dr sci med Dušan Stefanović : Treba izbegavati namirnice bogate purinima jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi. Crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe i morski plodovi su veoma bogati purinima. Nešto manje purina ima u pečurkama i nekim vrstama povrća: špargle, karfiol, spanać, grašak, sočivo, zrna soje i dr. Vegetarijanska hrana bogata purina ređe dovodi do gihta u odnosu na meso i morske plodove. Iako je meso glavni izvor belančevina u ishrani, one se mogu nadomestiti unosom mleka, sira i jaja koji su siromašni u purinima. Konzumiranje obranog mleka i jogurta sa malim procentom masti smanjuju rizik za nastanak gihta. Bezbedno se mogu unositi sve vrste voća i agrumi. Neophodan je i unos dovoljno tečnosti tokom dana (2-3l).
