Borač (u narodu poznata po nazivima volujsko uvo, boražina,volovski jezik,boraka,boraša,poreč kozmelj,lisičina) je jednogodišnja biljka koja naraste od 30 do 50 cm visine.Ima sočnu i okruglu stabljiku ,kao i elipsaste široke listove, koji su obrasli grubim dlakama isto je kod stabljike.Borač ima u otvoru svog plavog cvetnog venčića pet ljuskica.5 prašnika prirasta uz venčić,savija se prema sredini i stvara kupu crnkaste boje.Boražina je aromatičnog mirisa i poseća najviše na crni luk,dok je po ukusu najsličnija krastavcu.
Kako je još u starom veku donet u južnu Evropu ,smatra se da je njegova domovina najverovatnije zapadni deo Sredozemlja ili Mala Azija.U početku je boražina upotrebljavana kao paša za pčele da bi kasnije ljudi otkrili i njena lekovita svojstva.
Borač se može pronaći i u poludivljem obliku,ali pošto je omiljen u kuhinji- gaji se i u povrtnjacima,kućnim baštama u eko vrtovima i sl..U krajevima u kojima se borač dodaje salatama se i uzgaja,u njima su uživali još i stari Rimljani.Boražina cveta od juna do avgusta meseca.
Borač je biljka koja je gotovo u celosti lekovita,naročito listovi i cvetovi.Bere se u 6 i 7 mesecu i najbolje ju je sušiti na zatamnjenom i promajnom mestu.Još u stara vremena ,borač se uz ružu,maslačak i lazarkinju smatra za izuzetan lek za jačanje srca.Otklanja nervnu napetost,lupanje srca,pospešuje prekomerno znojenje koje pomaže izbacivanju toksina iz organizma.Boražina deluje antifibrozno,oživljava i osvežava,oslobađa obolele osobe od hipohondričnih i melanholičnih misli.Još je starog prirodnjaka Jeronimusa Boka 1554. god ova biljka podstakla da napiše: “nežni cvetovi borača mogu koristiti u hrani i piću jer oni jačaju srce i mozak,podstiču uplašene,žalosne i melanholične ljude na veselje i čiste krv”
UPOZORENJE : Cvetovi borača, koji raste divlje u prirodi se mogu lako zameniti sa biljkom vučji rep,lisičina,lisičiji rep (lat.Echium Vulgare) jer se pojavljuje na istim staništima.Razlikuju se po obliku listova ,kao i u tome što borač ima prašnike sa izduženim privescima,a kod cvetova vučjeg repa nema tih privezaka prašnici štrče daleko iznad cvetne krune.Za razliku od borača ,lisičina nema taj karakterističan ukus.
Ulje borača za zdravlje kože
Ulje borača se pokazalo kao veoma blagotvorno po zdravlje kože.Može da se koristi spolja ali i da se pije.Ono uspešno uklanjanja crvenilo kože,čisti je ,deluje protivupalno i podstiče rad novih stanica.Preporučuje se kod problematične kože,kao i kod problema nastalih usled nepravilnog rada hormona, jer uspostavlja balans i prirodnu ravnotežu.Za razliku od ostalih ulja koja se primenjuju u kozmetici , ulje borača se ne kvari. Skladišti se na hladnom i tamnom mestu. Lečenje se može sprovoditi i oralno,tada se pije 3 x dnevno po mala kašičica za vreme obroka, od 0,5 do 3 grama ulja za ceo dan.Deca smeju uzimati do dva grama po danu.U slučaju epilepsije,jakog zgrušavanja krvi izbegavajte ulje borača ,u svim ostalim slučajevima je potpuno bezopasno za upotrebu i može se stavljati nerazređeno na kožu.Borač se preporučuje i kod bolesti kao što je reumatoidni artritis,i tada se uzimaju nešto veće količine ulja- neophodno je posavetovati se sa vašim lekarom.
Čaj od borača
Delotvoran je protiv zatvora,za čišćenje krvi i kod stvaranja prekomerne sluzi.
Potrebno je pomešati dve šake listova i cvetova borača sa šakom lista maslačka, petrovca i pirevine.Od te mešavine uzmite 1 kašiku za 3 šolje vode, pripremite čaj i pijte ga u manjim gutljajima nezaslađeno.
U narodnoj medicini čaj od borača se koristio i kod problema sa jetrom.Topli i vlažni oblozi od borača smiruju upalu očiju i ublažavaju bolove…
Biljka borač je službeno priznata kao izuzetno lekovita u nekim evropskim zemljama kao što su :Španija,Portugalija,Francuska,Rumunija. Već nas njeno ime asocira na lekovitost,naime reč borač dolazi od borago(lat) koje je opet izvedeno od staro-arapskog abo-rag što znači “otac znoja”.