Mlečac ili šor može da se primeti neposredno posle rođenja a predstavlja gljivično oboljenje u ustima (monilijaza). Izazvano je gljivicom Candidom Albicans i ispoljava se u vidu belih naslaga na jeziku i nepcu. Oboljenje je u narodu poznato kao šor ili mlečac. U tim slučajevima pomaže brisanje usne duplje rastvorom sode bikarbone i naravno konsultovanje sa pedijatrom o daljim postupcima.
Perle i zrna: Kod velikog broja beba u središnjem delu tvrdog nepca javljaju se zaostaci iz perioda razvoja u vidu orožalih perli. Stručno se nazivaju Epsteinove perle i one ne predstavljaju problem jer se spontano gube. Slične tvorevine mogu da se jave i na nepcu i predstavljaju ostatke iz ranog perioda razvoja zuba. Nazivaju se Bo-honova zrna. U oba slučaja preporučuje se da dečiji stomatolog pregleda bebu kako bi se isključila neka komplikovanija oboljenja u vidu različitih cisti.
Prvi zubi: Prvi zubi počinju da niču od četvrtog meseca pa nadalje. Nije zabrinjavajuće ako se zubi ne pojave do godinu dana, a u pojedinim slučajevima može doći i do preranog nicanja. Takvi zubići su rasklaćeni, ali ih treba razlikovati od takozvanih predmlečnih zuba koji predstavljaju orožale tvorevine sličnog oblika ali različite građe u odnosu na prave mlečne zube. Obe vrste rano izniklih zuba mogu predstavljati problem prilikom dojenja, ali se ne preporučuje njihovo vađenje. Predmlečni zubi sami ispadaju, a rano iznikli mlečni zubi razvijaju koren i učvršćuju se u vilici.
Majka kao prenosnik: najvažniji uzročnik karijesa je bakterija Streptoccocus mutans. Ona se iz usta majke prenosi na bebu u periodu nicanja zuba pošto može da se razvija samo na tvrdoj površini zuba. Zbog toga je od izuzetnog značaja da majka poseduje što manje ove kariogene bakterije u svojim ustima. Najbolje je da se njena zastupljenost odredi jednostavnim metodama a u slučaju većeg prisustva primene odgovarajuće mere za njihovo uklanjanje.
Čišćenje zuba: Drugi najvažniji uzročnik zubnog kvara su šećeri i to ne samo šećeri iz slatkiša, meda i sl., već i šećeri iz sokova pa i majčinog mleka. Odmah po nicanju prvih zuba neophodno je započeti sa njihovim čišćenjem. To se najbolje postiže ako se ujutru i uveče zubići prebrišu gazom. Bebica može da se igra sa četkicom za zube, ali nju treba upotrebljavati tek posle godinu dana. U periodu dojenja kao i tokom kasnije prehrane neophodno je strogo pridržavanje sledećih uputstava: – dugo zadržavanje bočice (uspavljivanje) sa sokom i mlekom u ustima. Bočica se drži samo dok se ne popije tečnost, a ako je neophodno uspavljivanje, u njoj može da bude samo čista voda – premazivanje cucle medom i slatkim sirupima – prečesto dojenje, posebno noću – prehrana sa keksom i drugim lepljivim ugljenim hidratima – zaslađivanje hrane.
Problemi sa nicanjem zuba: Nicanje zuba može da bude praćeno nervozom, ponekad blagom temperaturom i češćim stolicama. Izraženiji simptomi, kao što je visoka temperatura, proliv, povraćanje i slično zahtevaju pregled pedijatra. Mesta nicanja zuba mogu da budu osetljiva, da izazivaju svrab i bolove. Detetu je potrebno dati čvršće predmete da žvaće i podstiče nicanje. U slučajevima izraženih bolova mogu se koristiti specijalne supstance za lokalno premazivanje
Pojačavanje imuniteta: Treći momenat za sprečavanje razvoja zubnog kvara, posebno ranog oblika oštećenja mlečnih zuba nazvanog cirkularni karijes je održavanje opšteg i lokalnog imuniteta. U tome najvažniju ulogu ima pljuvačka, ali u toku prve godine njeno stvaranje i svojstva nisu na nivou potpuno formirane odbrane. Da bi ovaj proces sazrevanja bio optimalan neophodno je da u ishrani budu prisutne sve hranljve materije poput vitamina, minerala i aminokiselina. Danas sve veći broj istraživanja ukazuje da svakodnevna ishrana i dodavanje AD kapi nisu dovoljni. Zagađena sredina (vazduh, voda, hrana), različite vrste zračenja, i sve opasnije infekcije sa jedne strane, kao i neprekidno smanjivanje sadržaja hranljivih materija u hrani sa druge, zahteva da se već od najranijeg uzrasta uzimaju dopune ishrani.
U toku prve godine života, za pravilni razvoj zuba i celog organizma preporučuju se multivitaminski i mineralni kompleksi u vidu kapi. Dodavanje fluorida je izuzetno značajno za pravilno sazrevanje površine zuba i njihovu pojačanu otpornost prema dejstvu kariogenih bakterija. O tome se, naravno, treba detaljno posavetovati sa svojim stomatologom.
Prim. dr sci. Jovan Vojinović
DENT VAF
Prva stomatološka ordinacija za decu i roditelje
Svetozara Markovića 56,
Beograd,
Tel. 011 646 -203